Fantomi u Belovom gradu

U pravoj stvarnosti, ljudi na ulicama ni ne gledaju punktove sa kojih partijski aktivisti dele propagandni materijal, a kamoli da zastanu, a Vučića, Đilasa i ostale ne pominju ni u psovkama. U medijskoj stvarnosti je obrnuto – „pokrivaju se“ redovne aktivnosti naprednjaka i mnoštvo sitnih akcija onih koji to nisu. Maštoviti aktivisti u fantomkama kako poziraju nasred Terazija. Rutinski maštovito skupljanje potpisa za listu Belog „Zato što volim Belovgrad“. Hiperaktivni Marko Bastać, čiji svaki drugi nastup mora biti ispred RTS, budući da opozicija najavljuje demonstracije ispred zgrade te televizije… Urbani patriota Miloš Jovanović iz DSS koji sa lokacija na otvorenom poziva na urbani patriotizam. Socijalista Aleksandar Antić koji aktivu žena SPS priča o ravnopravnosti polova, kad nije sa Palmom na pijaci. Dragan Šutanovac koji pravi veliku žurku da obeleži 28 godina stranke koja će, ako sada ne pređe cenzus u Beogradu, 30. godišnjicu dočekati u formi sadašnjeg DSS.

Spolja gledano, sve je u skladu sa prirodom lokalne kampanje – neko je fantom, neko urban, neko trči za podrškom po krugu dvojke – lokalne specifičnosti dakle, pa makar i beogradske. Iznutra, samo se čeka da li će i kada tačno lokalni nivo da dobije državni značaj. Vučićevi propagandisti stalno drže tu poruku u orbiti, ponavljajući da opoziciji nije bitan Bor, Aranđelovac i Sevojno, nego Beograd, zato što su tu pare i tu je sedište vlasti, koja može da se osvaja i sa ulica, ne samo iz glasačkih kutija.

Sreća u proizvodnji paranoje u preventivne svrhe dosad je naprednjake dobro služila, ali nikada dosad u njihovom mandatu nisu bili samo beogradski lokalni izbori. I zato sva oštrica njihova prema rivalima je gađanje vrapca topovima sve dok opozicija ne okupi barem deset hiljada ljudi na jednom mitingu. A to trenutno izgleda nemoguće, i ako dođu fantomi i Beli, zajedno sa Patkicom, sve pevajući „E, moj druže beogradski“ i „Mesečinu“. Budući da je vlast ta koja nameće okvir kampanje, paranoja može da znači samo dve stvari. Ili da su naprednjaci zalutali između paralelnih stvarnosti pa do njih ne dopire činjenica da bilo koje opozicione demonstracije da bi bile uspešne moraju da imaju jak povod, a povod može biti samo ono što vlast radi, znači nešto nad čime oni imaju kontrolu, ili mi samo mislimo da je imaju. Ili pak, imaju istraživanja javnog mnjenja, koja ih ovaj put zaista brinu.