Fantomske firme na lažnim adresama

Ili poštar zvoni na vrata, raspitujući se kada može pronaći zaposlene u stanu preko puta, a Vi znate da je to komšijin stan, koji je otišao u inostranstvo, ali nije Vam poznato da li stan iznajmljuje i kome, ali zaključujete da je sigurno sve u redu.

Dramatičnija je situacija u kojoj ste saznali da je na adresi vašeg stana registrovano sedište nečije kompanije, ili ste kupili stan, a niste znali da je na toj adresi registrovano sedište nečije kompanije.

Navedeno je moguće i dešava se.

Naime, prilikom registracije privrednog društva u Agenciji za privredne registre, svakome je omogućeno da registruje privredno društvo na adresi koju upisuje u registracionu prijavu, bez navođenja bilo kakvog osnova korišćenja tog prostora ili dostavljanja bilo kakvog dokaza.

Zapravo, najverovatnije je da se nemali broj građana žalio na probleme koji imaju sa lažno prijavljenim sedištima privrednih društava na njihovoj adresi.

Problemi u pojedinim slučajevima mogu veoma da eskaliraju kada neko od poverilaca pokrene izvršni postupak protiv ovako registrovane kompanije, a javni izvršitelji u izvršnom postupku imaju pravo čak i da uz prisustvo policije obiju bravu i uđu u stan, jer je to registrovano sedište kompanije – izvršnog dužnika.

To je samo početak problema vlasnika stana, koji se mogu nastaviti popisivanjem i zabranom raspolaganja pokretnim stvarima vlasnika stana koji i ne zna da je kompanija registrovana na njegovoj adresi. Nakon toga otpočinju mukotrpni procesi i troškovi u cilju zaštite imovine vlasnika stana.

O svemu ovome, govore i podaci da je u Beogradu zabeleženo da je na jednoj adresi registrovano preko četiri stotine kompanija.

Naime, adresa, odnosno poslovno sedište kompanije je jedna od osnovnih informacija koja se pored poslovnog imena i pretežne delatnosti privrednog subjekta navodi u registracionoj prijavi prilikom registrovanja privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre.

Samim Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, kao i Pravilnikom o sadržini Registra privrednih subjekta i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, ne predviđa se provera tačnosti podataka prilikom prijavljivanja ili promene adrese.

Odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano je načelo formalnosti, shodno kome registrator donosi odluke na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti.

Obaveštenja zainteresovanih lica kojima upozoravaju Registar na postojanje sporne situacije u nekom privrednom subjektu ili zahtevanje sprečavanja upisa mimo propisanog postupka nema pravnog značaja, budući da takvo obaveštenje ne može sprečiti postupanje registratora po formalno urednom podnetom zahtevu.

Do sada je jedina ovlašćenja u smislu provere dostupnosti firme na prijavljenoj adresi imala Poreska uprava, a koja adresu poslovnog sedišta upravo preuzima od Agencije za privredne registre.

Naime, Poreska uprava u postupku kontrole poreskih obveznika utvrđuje da li obveznik stvarno obavlja delatnost na registrovanoj adresi i da li poseduje adekvatnu dokumentaciju vezanu za adresu poslovnog sedišta, a ukoliko se u postupku utvrdi da obveznik ne obavlja delatnost na registrovanoj adresi, privremeno mu se oduzima PIB.

Sa druge strane, građanima kao zainteresovanim licima, a koja imaju pravni interes ostavljena je mogućnost da ukoliko žele da spreče određenu registraciju mogu se obratiti nadležnom sudu radi eventualnog izricanja privremene mere kojom se sprečava određeni upis i o tako izrečenoj privremenoj meri ili drugom odgovarajućem aktu nadležnog organa može se obavestiti Registar kroz podnošenje zahteva za upis zabeleže od značaja za pravni promet.

Međutim, šta ako je privredno društvo već registrovano na vašoj adresi, adresi vašeg rođaka ili komšije?

Izmenama Zakona o privrednim društvima („Sl. Glasnik RS“, br. 109/2021), odredbom Člana 19 uvedena je mogućnost da zainteresovano lice tužbom nadležnom sudu zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva, ukoliko lice koje ima pravo svojine nije dozvolilo upotrebu prostora na kome je adresa sedišta za vršenje upravljanja poslovanjem društva.

Na zahtev lica koje je podnelo tužbu za brisanje adrese sedišta registruje se zabeležba spora u skladu sa Zakonom o registraciji.

Ovo je hitan postupak, a presuda kojom se nalaže brisanje registrovane delatnosti sedišta društva sud po pravnosnažnosti dostavlja Agenciji za privredne registre.

Stvarno nadležan sud za postupanje u ovoj pravnoj stvari jeste mesno nadležan Privredni sud, koji svoju nadležnost zasniva po osnovu toga što je ovo spor koji proizilazi iz primene Zakona o privrednim društvima (ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata).

Kao tuženo lice potrebno je označiti privredno društvo odnosno preduzetnika koji je bez dozvole lica, koje ima pravo svojine registrovao adresu sedišta za vršenje upravljanja poslova društva.

Navedenom tužbom zainteresovano lice traži da sud utvrdi da tuženom nije dozvoljena upotreba na navedenoj adresi, te traži da se izvrši brisanje registrovane adrese sedišta društva iz Registra koje vodi APR.

Poslednjim stavom navedenog člana, koji se primenjuje od 01. juna 2022. godine, propisano je da ukoliko društvo u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva.

Ono što može predstavljati problem u budućoj praksi, jeste pitanje na kojoj adresi će biti registrovano privredno društvo, ukoliko ne promeni samovoljno adresu, budući da i postupak prinudne likvidacije traje određeno vreme, a da društvo kao privredni subjekat ne može biti bez adrese, te da li će biti registrovano na postojećoj adresi sve do momenta brisanja društva, odnosno tokom postupka likvidacije.

Na ovom mestu potrebno je i posebno istaći da je odredbom člana 45 Zakona o postupku registracije propisano posebno krivično delo, odnosno da ko registru prijavi neistinit podatak ili dostavi lažni ili preinači dokument u nameri da se takav podatak ili dokument u postupku registracije i evidencije upotrebi kao pravi, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

To dalje znači da podnosilac registracione prijave, koji je lažno označio adresu sedišta društva snosi odgovornost za tačnost podataka unetih u registracionu prijavu, što znači da isti može biti i krivično gonjen, jer je prilikom registracije kao adresu sedišta društva naveo adresu za koju nije imao pravni osnov i saglasnost stvarnog vlasnika nepokretnosti.

Međutim, praksa pokazuje da ova ozbiljna krivičnopravna sankcija nije izvršila dovoljnu prevenciju, takvu da spreči registraciju sedišta kompanije na tuđoj adresi.

Autorka je polaznica početne obuke Pravosudne akademije