Fantomski glasovi ili šešeljizam na delu

Na adrese mnogih naših sugrađana stigli su listići ljudima koji tu ne žive niti su ikad.

Bilo je toga i ranijih izbora, ali nikad ovako masovno, kao da je vlast time pokušala da obeshrabri glasače da uopšte na izbore i izađu, osim što je naravno nešto glasova i skupila na ovaj način iskorišćavajući i zlostavljajući neke od glasača.

Jer im se može.

Najluđe je da je posle reakcije javnosti na ovo muljanje i ozbiljno bačenu senku na regularnost izbora iz Vulinove policije stiglo saopštenje da građani koji sumnjaju da su listići neregularni policiji prijave dotične osobe.

Dakle, da se građani kao i u drugim stvarima uzmu u pamet i počnu da rade posao za koje plaćaju institucije ove države, očigledno veoma sumnjive kakvoće.

Naime, da bi ušao na birački spisak moraš imati prijavu boravišta.

Da bi dobio prijavu boravišta mora vlasnik nekretnine uz vlasnički list i ličnu kartu sa dotičnom osobom otići u policiju i prijaviti ga na sopstvenoj adresi.

Pa su ljudi poput Pece Popovića, koji više decenija žive u kući koja je njihovo vlasništvo, dobili glasački listić za neku njima nepoznatu osobu.

Javno o tome pričao Peca Popović u Utisku nedelje.

Policiji na uvid nije nosio vlasničke niti druge papire.

Na šalterima u njegovoj opštini verovatno ima po dva službenika u smeni koji rade po ovom pitanju.

Izvoli draga policijo, utvrdi ko je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i pokreni postupak.

Građani nisu plaćeni za to.

Obesmišljavanje u toku, takoreći u hodu, tačnije u maršu već deset godina.

E, pa to obesmišljavanje posledica je temeljne ideologije srpskih radikala koja se u najkraćem može opisati u dve reči, NEGIRANJE DRUGOG.

Negiranje do precrtavanja Drugog sa voljom za nepostajanje Drugog, praksa je i cilj radikala, njihova temeljna filozofija koju ću nazvati šešeljizam.

E sad, pitanje je zašto je ta antifilozofija prijemčiva za oko 30 posto srpskog građanstva (koje radikali zovu narodom). Odgovor na to pitanje za milion čega god, zadire u mentalno, istorijsko – iskustveno i obrazovno područje.

Milošević, Šešelj i slični zločinci su presvučene radikale oblikovali i zarazili mržnjom i idelogijom negiranaja drugog.

Pojavno, ta ideologija ima veliki raspon: od mahanja papirima, upadanjem u reč drugome, galamom da je svaki razgovor nerazgovetan, prilaganjem stotine amandmana na zakone koje su sami pisali, glasanje na zvonce… do ubistava političkih neistomišljenika i masovnih streljanja u Srebrenici, recimo.

Fantomski glasački listići, osim što su doneli nešto glasova, takođe su izraz negiranja Drugog.

Vi koji ste ih pronalazili u svojim sandučićima niste vlasnici tih adresa i vodite računa, poruka je Vulinove policije u Vučićevoj državi.

Radikali u teoriji i praksi. Cilj takve prakse je negiranje bilo koje realnosti osim one koju kreira vrhovni radikal i koja je uvek u obliku neke vrste vanredno – ratnog stanja.

Ovo stanje u raznim oblicima a uvek vanredno – ratno ima se sprovoditi od televizijskog studija do obilaska poplavljenih područja ili govora na mostu koji je na granici dve države.

Tu je sve što se radi dramatično i istorijsko, upravo zato što se ništa ne radi osim krade i laže. Bio je u pravu Zoran Đinđić kad je radikale zvao društvenom bolešću a ne političkom opcijom.

Negiranjem Drugog gradi se sopstvena važnost.

Mržnja na delu. A rezultat je društvena deformacija i degenerizacija.

Generacije obojene mržnjom i suludom željom za samoizolacijom.

Ima li tome leka?

Potrebno je za početak odstraniti uzrok.

I to se delimično i desilo. Pobedom opozicije u Beogradu.

Dobro ste pročitali, opozicija je pobedila u Beogradu kada se sve uzme u obzir.

U glavama i postupcima na izborni dan Bolest je poražena, i šta god se desilo kad se zvanični papiri opečate, Beograđani su rekli „NE“ Bolesti. Život je uvek jači od bilo kakvog papira. Glavu gore.

Autor je vajar