Fasada po glavi prolaznika

Pao je bukvalno nekoliko santimetara ispred mene i onako zanesenu me baš uplašio. Da sam bila malo brža ili da nisam nekoliko sekundi duže gledala neke vrlo lepe haljine, ovaj građevinski materijal našao bi se na mojoj glavi. Svi oko mene bili su prestravljeni, prilazili i pitali me da li sam dobro, iako mi ni dlaka sa glave nije falila. Odmakla sam se malo i pogledala gore. Bila je to jedna od onih prelepih zgrada iz tridesetih. Ko o njoj brine, kada već niko ne brine o mojoj glavi? Nije da ranije, pre ovog događaja nisam razmišljala o starim zgradama i fasadama u Beogradu. Možda zbog toga što često volim da ih posmatram, slikam, zamišljam ko je kada su sagrađene živeo u njima. Stalno ljudima pričam o glavi svinje na vrhu zgrade na uglu Svetogorske i Takovske, lepe fasade su nešto što me veoma zanima. I zato mi je žao što je mnogo njih zapušteno, što ako ne ubije fizički nekog prolaznika, ubija lepotu Beograda. To mi veoma smeta i volela bih da se na tome poradi. Nisu neki drugi gradovi lepši zato što su to zaista, nego zato što je Beograd zapušten. Pariz je jedne godine ne samo ofarban i osvežen, on je potpuno opran. To što ja volim Beograd nekritički kakav god da je ne znači da ne možemo da ga ulepšamo. Ne možemo da gradimo novo, a da nam propada ono staro i to nešto prelepo i čarobno. Koliko je zgrada u strogom centru grada, čiji se nekada lepi gipsani radovi raspadaju i gube oblik. Da se ja nešto pitam u Beogradu, sredila bih i behaton i pločnike, da bih na miru mogla da koračam i gledam lepe fasade i nebo, na primer, a ne da kao neka moja pretkinja gledam samo dole, ne bih li izbegla pad. Postoji u Makedonskoj tako fin niz za lomljenje nogu. Takođe, na Zvezdari, u mojoj ulici je toliko rupa i džombi, što nikako nije dobro za kola, ali i ni za pešake. Koliko puta, pogotovo u kišnim danima, kada se rupe napune vodom moram ili da čekam da prođu kola ili da računam na dobru volju vozača, kako ne bih bila mokra. Nije kriv Beograd, on je divan kakvi smo prema njemu, a ovi moji predlozi su tu, ne samo da bismo mi koji volimo Beograd izvukli živu glavu, nego da bismo u njemu i uživali. Jer, zašto da samo kad negde otputujemo gledamo opčinjeni fasade tog grada. Eto i saveta čitaocima – da podignu glavu i vide te divne ukrase i pročitaju godine, imena zadužbinara, da vide te elegantne kupole.

Autorka je književnica i novinarka Radio Beograda 2

Priredio: M. D. Miljković