Foto: Privatna arhivaNovi Sad – Grad heroj. Grad koji je 30 godina nakon pobede nad fašizmom ponosno poneo ovu titulu.
Grad čije su građanke i građani stradali od ruku fašista i kolaboracionista koji su ih bacali pod led i tom prilikom ubili više od 1.200 ljudi. Novi Sad, grad čiji su građani stradali od fašista, danas sve češće kliče fašizmu.
Poslednjih nekoliko godina u Novom Sadu je sve prisutniji klerofašistički sentiment i temperament, gde se od paljenja sveća za Milana Nedića povodom godišnjice njegove smrti, preko grafita sa simbolima kukastih i keltskih krstova dolazi do konstantnih fizičkih napada na lokal Crni ovan samo zato što baštini kulturu antifašizma i progresivnih levih ideja.
Tu su, po ko zna koji put, prisutni dvostruki aršini. Jer kada neko napadne hladnim oružjem prethodno pomenuti klub i ljude okupljene u njemu, taj događaj tužilaštvo okarakteriše kao kafansku tuču, a s druge strane, kada neko organizuje neofašistički skup na to se uopšte ne reaguje, iako se direktno krši Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola i obeležja.
Kada stanovnici novosadskog naselja Podbara pozovu komunalnu policiju da prijave grafite mržnje, policija ne reaguje, ali ukoliko bacite farbu na izlog SNS-a – to se automatski kvalifikuje kao krivično delo. I to mnogo gore u odnosu na maločas pomenute grafite – bar ako pitate nadležne organe.
Ako postavimo sledeće pitanje: Kakav je stav gradskih vlasti po ovim pitanjima?
Odgovor je više nego jasan – u Novom Sadu se podiže tzv. spomenik „Nevinim žrtvama 1944/45“, gde se među nevinim žrtvama nalaze fašisti koji su 1942. organizovali Novosadsku raciju, krvnički ubijali i mučili građanke i građane Novog Sada.
Dakle, iz svega se može zaključiti da je i te kako primetno odsustvo reakcija, ili pak prećutna podrška gradskih vlasti propagiranju ovakvih ideologija koje su, ponoviću, zakonski zabranjene.
Posebno je poražavajuća činjenica da je u Novom Sadu, iz godine u godinu, sve više mladih ljudi koji skreću u ideološku stranputicu obojenu nacionalizmom, upravo veličajući Ljotića, Nedića, Mladića i ostale zločince, premda ni sami ne shvataju kakve su to vrednosti i ideje koje su oni zastupali.
Budući da sve ove stvari skoro svakodnevno dolaze do ušiju i očiju građanki i građana takav društveni kontekst dovodi do toga da je taj pojam toliko relativizovan da je sve više društveno prihvatljiviji.
Ako sve navedeno stavimo u kontekst naših najmlađih sugrađanki i sugrađana za koje se kaže da su „sunđeri koji upijaju ono što njihovi roditelji, komšije i prijatelji misle“, onda treba dobro da se zapitamo zbog čega su deca u Novom Sadu u jednoj osnovnoj školi pevala „Ubij, zakolji…“ ili, pak, ne, budući da odgovor na to pitanje proživljavamo svaki dan, a da pritom veliki deo nas izbegava da stvari nazove pravim imenom – a to upravo i jeste činjenica da oni koji vladaju ovim društvom propagiraju fašizam.
Autor je potpredsednik gradskog odbora Zajedno! Novi Sad
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
