Fatalna demokratija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. „bilo neminovno da rast kapitalističke proizvodnje dovede do pada plemstva i sveštenstva sa vlasti i do njihove zamene buržoazijom kao novim gospodarećim staležom.“
   Ne do pobuna i revolucija je vodila SERIJA MALIH LEDENIH DOBA 1230-1850 g koja se događala u Evropi.
   Slični je bilo i sa propadanjem starih civilizacija: Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka…. sve se to događalo zbog KLIMATSKIH OSCILACIJA i nesposbnosti elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore – rešenja – kako da AMORTIZUJU te klimatske oscilacije…

2. „bilo neminovno da rast kapitalističke proizvodnje dovede do pada plemstva i sveštenstva sa vlasti i do njihove zamene buržoazijom kao novim gospodarećim staležom.“
   Ne do pobuna i revolucija je vodila SERIJA MALIH LEDENIH DOBA 1230-1850 g koja se događala u Evropi.
   Slični je bilo i sa propadanjem starih civilizacija: Sumerana, Egipćana, antičke Grčke, Maja, Inka…. sve se to događalo zbog KLIMATSKIH OSCILACIJA i nesposobnosti elita tih civilizacija (društava) da nađu odgovore – rešenja – kako da AMORTIZUJU te klimatske oscilacije…
   Ps. U Evropi 1235-1850 bila je serija „malih ledenih doba“. Pre ovih katastrofalnih meteroloških zbivanja „veštičarenje“ se smatralo minornim zločinom…pojava malih ledenih doba koja je uzrokovala nestajanje mnogih sela, pojavu gladi, bolesti, nezaposlenost, pljački, nasilničkog ponašanja, kuge…je aktivirala procvat „teorija zavere“ koje povezuju magiju ili, na primer, jevrejsku populaciju i klimatske promene. Za epidemiju kuge su često bile optuživani jevreji; u gradovima tokom 1300. širene su glasine da su Jevreji trovali bunare da su se zaverili protiv hrišćana, suđeno im je a smrte kazne su trebala da zaustave širenje kuge. Sistematski lov na veštice započeo je 1430. smatrane su odgovornim za loše vreme jer su svojim dejstvima uticale na prirodne sile. Veštice su bile okrivljene za postojanje malih ledenih doba, epidemije stočnih bolesti, „odgovore što krave daju manje meleka“, nepoznate bolesti… i tako sve do francuske revolucije….

3. Kada je Isabela. La Catolica u Toledu, stvarajući prevodilačku školu arapskih klasičnih tekstova, stvorila uslove za ponovni razvoj društvene misli u Evropi posle hiljadugodišnjeg mraka koji je nametnulo Hrišćanstvo. Najveći mislilac tog dela Renesanse bio je Toma Akvinski. On je smatrao da je monarhija bolja od atinske demokratije što se očitavalo u njenom vrlo kratkom veku (uglavnom zbog korupcije) i u pojavi Drakonskog prava koje je i danas aktivno u mnogim zemljama. On, a i mnogi drugi kasnije, previđao je dva aspekta atinske demokratije: robovlasništvo i kolonijalizam. Zato je danas poželjna atinska demokratija u kolonijalnim silama, a diktatorima proglašavaju sve koji pokušavaju da domaćinski sačuvaju svoju zemlju.