Fenomen Nevene Đurić

Rijaliti manir autistične kakofonije koja salatu od reči baca u lice zblanutog protivnika usvojena je kao službeni jezik Srbiji i svoju punu afirmaciju dostiže u vreme predizborne kampanje. Emisija ili pokušaj emisije na Javnom servisu „Reč na reč“ ispunila je suštinu svog naziva, jer reč jednog potire reč drugog, ton raste i prati temperaturu u studiju, a probirljivi srpski gledalac mirne duše može potražiti prave zadrugare i prave verbalne okršaje bez ustručavanja na ružičastim ili srećnim frekvencijama.

Da bi odgovorili zahtevima krvožedne publike regruti iz čuvene Akademije mladih lidera vladajuće partije prolaze kroz surovi nastavni program eliminacije i nemilosrdnu simulaciju preživljavanja u neprijateljskom TV studiju. Moderna verzija političke škole u Kumrovcu poput nuklearnog reaktora izbacuje napredne mutante koji dobijaju vojni raspored odnosno televiziju i metu za odstrel, odnosno neprijatelja koga treba neutralisati.

Jedan od najuspelijih eksperimenata te Frankenštajn laboratorije nesumnjivo je Nevena Đurić. Ona je vizuelno nešto najlepše što je režim ikada ponudio zombiranim gledaocima i ne bi me čudilo da se vrlo brzo pojave bedževi na reverima SNS-brucoša sa čežnjivim i naravno ukradenim (a kako drugačije?) sloganom „Nevena, oženi me“.

Fenomen Nevene Đurić zaslužuje dublju analizu, jer ona nije samo navođeni projektil koji je trebalo da digne dimnu zavesu ispred opozicionih predstavnika na nacionalnoj frekvenci, što u kontrolnoj sobi režimskih spin doktora pali crvene lampice. Ona se ne uklapa u šemu dizartričnog, dezorijentisanog naprednjačkog mediokriteta koji je obukao super odelo, seo u svoju (odnosno opštinsku, ali to mu dođe na isto) superB škodu, natankao na račun „firme“ super benzin do čepa i ko supermen doleteo ispred kamere gde nije potrebno mnogo super-pameti, već je dovoljno samo dobro iskombinovati ključne reči-nova radna mesta, najbolji u regionu, najveći u novijoj srpskoj istoriji, predsednik Vučić puta deset, lopovi iz bivše vlasti.

Tajkuna Đilasa spomeni ako želiš dodatni bonus ili kviska. Posle odrađenog posla, poput spokojnog dželata sa belim okovratnikom, programirani robot se vraća svojim svakodnevnim zadovoljstvima. Ili spopada službenice opštinske uprave, ili leti sportskim dvokrilcem, ili kupuje raritete akademskog realizma za svoju patriotsku kolekciju. Dakle, uobičajene hobi aktivnosti rukovodećeg kadra.

Ne, Nevena ne spada u kategoriju tih kondom-politikanata koji služe za jednokratnu zaštitu Vođe tokom intimnog odnosa sa prljavom opozicijom. Nevena veruje ili nas je ubedila da veruje u ono šta govori. Ona iskreno voli svog predsednika, ona iskreno stoji iza onog što nezaustavljivo deklamuje, ona iskreno mrzi one koji joj se suprotstavljaju. Takav egzemplar je redak ne samo u kadrovskoj bazi režima koji neuzdrman gura već desetu godinu u sedlu, već i na opozicionoj strani fronta gde je ponuda ograničena na pristojniti hipstere koji se groze davljenja Beograda jer ne bi da uprljaju lakirane cipele srpskim blatom ili na šešeljoidne bacače kletvi koji galamom i prostaklukom pokušavaju da prikriju sopstvenu nemoć i prazninu.

Nevena kao vojnik-specijalac je efikasnija, upotrebljivija i jeftinija od standardnog SNS birokrate koji je ostvario vlažne snove i zalepio poslaničku propusnicu na šoferšajbni ili skupljenim keširićima kupio izmišljeni master (a što ne i doktorat) koji mu služi kao befel za takođe izmišljeno načelničko mesto u opštinskoj upravi.
Zato je i usledila brzometna pohvala naprednog božanstva koje je uz puno nostalgije u Neveni videlo sebe pre četvrt veka, samo u boljem i pametnijem izdanju.
Ovo je samo potvrdilo fenomenologiju Đurićkinog nastupa.

Vučiću su potrebni oni koji bi ga branili zbog ideje. Sit je onih koje mora da kupuje. On je despot asketskog tipa koji se okružio oligarhijom hedonista. Svestan je da su plaćeničke vojske nesigurne i nepouzdane, ma koliko brojne i ma koliko dobro bile plaćene. Uvek se može naći neko drugi ko će ponuditi veću cenu. On vrlo dobro zna da ljubav koju plaća ne može da pobedi mržnju koju besplatno gomila kod svojih protivnika.
A Nevena?

U pravu je Vučić kada joj trasira sopstveni put. I on je nekada voleo i verovao u pogrešnog čoveka, i on je nekada poput pit-bula kidisao na njegove neprijatelje, i njemu se nekada priviđala Srbija na tri mora. Tako je danas sa Nevenom. I ona veruje u pogrešnog čoveka, i ona puštena sa lanca reži na one koji joj ugrožavaju gazdu, i njoj se priviđa Srbija na krovu Evrope.

Nevena je svoju nezrelost nadomestila zaslepljujućom fascinacijom, a svoj ego napumpala idealizovanim svojstvima te fascinacije. Introjekcijom objekta obožavanja u nedovršenu ličnost stvorila je libidinozno vezu sa svojim uzorom, a takva vrsta identifikacije je najizvorniji oblik emocionalne povezanosti. Taj odnos psihički zarobljenog sledbenika čini spremnog na beskonačnu lojalnost, veliku žrtvu i potpuno isključivanje savesti.

Na sreću ona je mlada i neizbežno je da će doživeti svoju 2008.godinu, odnosno trenutak kada čak i takva psihopatološka veza puca i kada vernik čini prastari greh izdaje i svojom voljom postaje otpadnik. Da li će i kako taj psihički lom preživeti, zavisi od mnogo faktora, ali ako se ispostavi da je Vučić bio u pravu i da je ona zaista njegove reinkarnacija u mnogo, zaista mnogo lepšem obliku, onda je i posle takvog pada pred Nevenom svetla budućnost u srpskoj politici.
Kakva će naša u tom slučaju biti, zna se. Navikli smo na ponavljanje grešaka i nedopustiva opraštanja.

Autor je lekar, član Glavnog odbora Demokratske stranke