Jedna od žarkih tema kulturne politike ovoga leta jeste festivalska produkcija u Srbiji. Naravno, oštre polemike i praktična rešenja nemaju nikakve veze sa stvarnim vođenjem savremene kulturne politike festivala. Iz konteksta kulturne politike nema precizne definicije – šta je to festival. U tom smislu, cilj svih festivala je dekontekstualizacija svakodnevne kulturne ponude i umetničke produkcije.
Koliko festivala ima u Srbiji niko još nije uspeo tačno da izbroji (samo u Vojvodini se održava oko 150 festivala). Brojnost, šarolikost i dinamika obuhvaćenih događaja, odnosno različitost festivala prema oblastima, tipovima, umetničkim dosezima, učesnicima i izvođačima, organizatorima, ciljnim grupama posmatrača i mestima održavanja, precizan je seizmograf kreativne produkcije, kao i kvaliteta kulturnog života i opšteg društvenog stanja. Mnogi misle da u Srbiji ima previše festivala, da je programski nivo većine nizak, i da se time namenska sredstva rasipaju. Drugi se ne slažu i osnivaju ad hoc festivale, bez višegodišnjih planova realizacije, jasnog umetničkog koncepta i društvene opravdanosti (Teatar u tvrđavi). U nedostatku kulturne politike Srbija nema ni definisanu kulturnu politiku festivala.
Neki festivali toliko su se proširili da apsorbuju skoro sva raspoloživa budžetska sredstva za kulturu lokalne zajednice. Tako su se određene zgusnute svakodnevnice nametnule kao prepoznatljivi obrazac kulturnog života manjih sredina – Sopot, Guča, Surčin, Tršić. Republički i lokalni budžeti su nedovoljni, a i sponzora je sve manje, tako da su programi značajno redukovani, a i sam kvalitet opada. Mnogo hvaljena i po svetu reklamirana Guča morala je ove godine da smanji broj dana i izvođača. Karakteristike zgusnute svakodnevnice čini festivale pogodnim instrumentom političkih interesa, kao i zloupotrebe političkog položaja.
Najbolji primer za to su događaji oko dva festivala: Teatar tvrđava vs. Teatar u tvrđavi. Pošto su dosadašnji organizatori izgubili političku podršku na republičkom nivou i grada Smedereva preselili su se u Čortanovce (Vojvodina), gde imaju podršku regionalnih vlasti. Istovremeno, novokomponovani organizatori sa političkom podrškom napravili su svoj festival u istom vremenu i na istom mestu. Politički interesi posebno se ogledaju u kontinuiranom smanjivanju budžetskog finansiranja festivala čiji programi donose eksperimentalne, alternativne, estetske, inovativne sadržaje (Tribina kompozitora).
Na nepovoljan društveni kontekst održavanja festivala značajno su doprineli opšti društveni uslovi: drastičan porast režijskih troškova; nedovoljna budžetska izdvajanja za kulturu; odsustvo jasne kulturne i kadrovske politike; negativna makro i mikro privredna kretanja; nejasna fiskalna politika u kulturi; vratolomni pad kupovne moći srednjeg sloja stanovništva. Unutrašnje probleme čine: nedostatak strateških planova i programa (SWOT); slaba organizacija i PR aktivnosti; pad kvaliteta; potpuna finansijska zavisnost od budžetskih dotacija; izostanak ili malo učešće sopstvenih izvora finansiranja; odsustvo koordinacije između organizatora festivala – umrežavanje; i nedostatak povezivanja sa međunarodnim institucijama i potencijalnim donatorima. Nedostatak sistemskih rešenja, odnosno dobra ilustracija stanja u kulturi festivala su dva skorašnja primera – dobre i loše prakse (oba prevazilaze lokalni karakter), koja su se dogodila istovremeno.
Međunarodni Šekspirov festivalu održan je od 19. do 25. juna u Inđiji, Čortanovcima i Novom Sadu. Uspešan primer decentralizacije kulturnog života, a popunjenost gledališta, „do poslednjeg mesta“, potvrđuje potrebu i interesovanje lokalne sredine za kvalitetnom kulturnom produkcijom. Visok kvalitet predstava, prateći programi, ugledni gosti, kao i dobro osmišljena i odlično realizovana organizacija festivala, pokazala je šta sve jedan mudar i vredan čovek može da uradi (svakako uz izbor kvalitetnih saradnika, što često u razgovorima ističe i Nikita Milivojević, spiritus movens festivala). Nije sve trulo u državi Danskoj! Sa druge strane, jedan osrednji nezainteresovan kadar može mnogo toga i da upropasti. Dok je trajao Šekspir festival, dogodila se blamaža sa Festivalom monodrame u Zemunu. Nekada svetski poznat kulturni i umetnički događaj sveden je na jednodnevnu provincijalnu dosadu.
Sve to što se događa sa kulturom festivala, kod kadrova Ministarstva i samog ministra, prolaze bez interesovanja. Ministar se ne oglašava! Ivan Tasovac se ponaša kao i njegov uzor, predsednik vlade „sistem to sam ja“, a kada su u pitanju festivali – „neka se narod zabavlja“, prema latinskoj izreci „panem et circenses“ (hleba i cirkusa). Gde je tu kulturna politika? Nešto je trulo u državi Danskoj!
Naravno, sve ovo ne odnosi se na one festivale koji su deo industrije zabave, odnosno organizovani u svrhu marketinga određenih proizvoda (npr. Bir fest). Tu važe potpuno tržišna pravila, komercijalni festivali kulturne produkcije čine sadržaj kulturnog života, ali nisu deo kulturne politike. U suštini, njihova osnovna motivacija jeste lukrativnost.
Autor je direktor Balkankult fondacije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
