Fiksni

– Dremuckam ja tako posle ručka i razmišljam da li su pobednici igre „Uzmi račun i osvoji“ i oni građani koji su na kasi uzeli račun i uz to uspeli svojim šarmom da osvoje i kasirku, kad zazvoni telefon. Ustanem, dignem slušalicu, i čujem glas koji mi kaže. Ovde agencija Faktor plus…“

– Hvala ne treba, ne koristim zaštitni faktor, ne sunčam se i ne putujem na more – odgovorim ja, spustim slušalicu a u sebi se mislim, jak si mi ti faktor, kad smo svi u minusu samo si ti u plusu.

Taman legnem, a ono opet zazvoni telefon. Opet dignem slušalicu, a glas sa druge strane me obaveštava kako besplatno mere šećer.

– Hvala ne treba… – odgovorim i njima „već je besplatno izmeren…“, a u sebi se mislim: šta ima da mi meriš šećer, kad lepo na pakovanju piše 1 kg.

Posle nekoliko minuta, opet zazvoni. Ne budem lenj, opet se javim, a moj sagovornik mi nudi kontrolu vida.

– Hvala ne treba… Vidimo se drugi put – odgovorim, a u sebi se mislim, dosta mi je što pri svakoj kupovini otvorim četvore oči, što se kaže imam oči i na leđima, vidim i ono što ne treba, a i vlasnik sam trećeg oka (doduše kurjeg, ja mislim da se i to računa), pa sad sve to još i da kontrolišem. Sledeći poziv je bio, da mi provere ispravnost vode. I njima sam rekao: „Hvala ne treba…“, a pomislio – dosta mi je i to što nas ovako vode, još da posumnjam i u njihovu ispravnost.

Onda su me zvali oni što prodaju jastuk od memorijske pene, kao sa njim ću lakše da zaspim. I njima sam se zahvalio i rekao da ne treba jer još imam dobru memoriju, a kada sam kupio krevet mesec dana nisam mogao da zaspim razmišljajući koliko sam ga platio, pa se plašim da bi to moglo da se ponovi i sa njihovim jastukom.

Na kraju me je zvao jedan koji je uspeo samo da kaže: „Dobar dan vam želim“.

– I ja vama… ne treba – glasio je moj odgovor pre nego sam spustio slušalicu.

I sad ja tako razmišljam između dva poziva, da li da zaposlim papagaja koji će da diže slušalicu i ponavlja „ne treba“ ili da isključim fiksni, što u ovoj situaciji uopšte nije isključeno.

Autor je satiričar