Finta lažnog šuta

To je praktični spoj veštine inteligencije i telesne sposobnosti, odnosno bravurozna promena pravca kretanja i bočnog stopiranja usred dinamičnog naleta.

Neočekivano – rekordno. Poput Vučićevog epskog trijumfa, posle dvomesečnog karantina i vanrednog stanja, u kome je tragikomična politička situacija, obeležena diskontinuiranom izbornom kampanjom,  produžila strah i neizvesnost. Zbunjeno i razuđeno biračko telo, razapeto između lažnjaka i laži, izabralo je ovo drugo, kao sudbinu jaču od korone i tumora.

Jer, letnja korona ima manje kontagioznu formu, a tumor može da bude i benigni (!).

Baš kao što je politički ukus karakter, a karakter sudbina. Tako je lažnjak pitanje morala, u donkihotovskoj Srbiji, koja vekovima stoji na ludom kamenu. Obeščašćena i lišena etičkih načela, po diktatu vlasti, kumovala je izjednačavanju sukusa i ukusa, životne esencije koje u vremenu znakova, razlikuju šum od šapata i presnu političku laž od velemajstorskog lažnjaka.

Sve je istumbano. Dok plaćeni govore, kupljeni klimoglavo ćute. Jedni i drugi, pristali da podvlače crte ispod Vučićevog umnožavanja nesreće, neće da priznaju da laž i lažnjak nisu sinonimi. Naša generacija možda zna bolje od neiskusne mladeži da pravila služe samo onom ko ima vlast. Ko između obmane i samoobmane stavlja znak jednakosti, pristao je da navika bude glavna odlika.

Tradicija ne prija, niti iznenađuje, ako se afirmišu laž i samoobmana. Na svim nivoima, ne ide nam u glavu, gde ode naša pamet. Zato u obrazovno najzaostalijem delu, sa oko dva miliona funkcionalno nepismenih, naviknutim da je sve urađeno u skladu sa Zakonom o rupi u zakonu, najlakše je srčano braniti palanačko pravilo: „Srbija nije nedođija, jer svako svakome nešto dođe.“

Skandalozno, u istu ravni su sedam smrtnih grehova je sedam ljudskih vrlina. Naviknuti na laž, ne prepoznaju razliku između vere i zavisti, nade i sujete, milosrđa i pohote, uzdržljivosti i pohlepe, mudrosti i proždrljivosti, hrabrosti i lenjosti, pravednosti i srdžbe. Ili, što bi rekli aforističari, toliko smo naseli na Vučićevu rudu, da nam čak i volovi zavide.

Gore visoko, a dole duboko. Narod, jednostavno, ne zna gde udara. Od plejade klonova i klovnova na vlasti, tek se naslućuje rasulo, onih što ne kriju veći strah od Vučića, nego od neobjašnjivo potcenjene korone.

Ko izađe iz mraka, preživeće. I svedočiti o Vučićevoj finti lažnog šuta tokom dominacije laži.

Zato je odgovornost na vrhu. U jednini…

Autor je novinar iz Tutina