Sudeći prema vodećim tabloidima, ministar koji ispadne iz vlade može sa velikom izvesnošću da očekuje poziv na informativni razgovor u policiju radi istrage finansijskog kriminala. Upravo se to dogodilo Mlađanu Dinkiću, koji je nakon septembarske rekonstrukcije Vlade u oktobru saslušan u svojstvu građana o slučaju Nacionalne štedionice.
A pre toga u zahuktalom avgustu, kada se pisalo da će Branko Ružić biti ministar sporta, a Dijana Vukomanović voditi prosvetu, Saša Radulović je kao nestranačka ličnost na Predsedništvu SNS predložen za ministra privrede.
Pet meseci kasnije Radulovićev najveći ministarski „uspeh“ je sukob sa liderom baš te stranke koja ga je predložila – Aleksandrom Vučićem. Sukob, čija se težina nametnula kao glavna politička tema, ali ne zbog Radulovićeve „moralne“ ostavke premijeru Ivici Dačiću, koliko dan pre raspisivanja izbora. Niti zbog Radulovićevih ambicija da sam osnuje političku stranku. Već zbog pokušaja ovog ekonomskog konsultanta sa međunarodnim iskustvom, kako su ga Vučićevi medijski jurišnici letos predstavili javnosti, da preuzme temu. A tema glasi ko pljačka državu Srbiju zahvaljujući tajnim dilovima?
Upravo na ovom pitanju je sazdan Vučićev visoki politički rejting, odnosno na njegovoj glavnoj poruci građanima da pljačkaških dilova više neće biti. „Mali politikant“, tako je Vučićev savetnik objasnio Radulovićev motiv dan pre nego što je objavljen onaj mnogo opipljiviji. Jer vodeći tabloid navodi da je Radulović dobio desetine hiljada evra savetujući firmu povezanu sa Hipo bankom kako da naplati kredit od Miroslava Miškovića i Milana Beka.
U ovoj tački, međutim, postavlja se pitanje jednako važno kao i tema državne pljačke. Jer, ukoliko je reč o sukobu interesa i unosnim nezakonitim aktivnostima ministra, zašto se reaguje sada? Dakle, nakon njegove ostavke i upita o Vučiću. I pet meseci nakon što je predložen za ministra, iako protiv njega postoji barem jedna krivična prijava iz vremena kada je bio stečajni upravnik.
Deluje notorno, ali institucije i procedure upravo treba tome i da služe – da ograniče samovolju, umanje lične greške i omoguće kako državi, tako i vladi i partijama da funkcionišu. Na duži rok „fiokiranje“ kompromitujućih podataka, kako bi se pre ili kasnije upotrebili u javnoj areni, i svođenje službi bezbednosti i pravosuđa na sofisticirane agencije za bildovanje rejtinga, potpuno su razarajući. Za sve učesnike, a najviše za građane. U izborno vreme naročito treba misliti o tome.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
