Frižider demantuje vlast

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Dobro sad, ima njih koji tvrde da je današnja Srbija skoro pa renesansna i ja takvima zaista vjerujem jer je njima u ovakvoj Srbiji renesansa, pogotovo finansijski. NJima personalno.

No takve njihove tvrdnje demantuje frižider. Tako trivijalno ali, kad Šutanovac kaže „verujte frižideru a ne televizoru“ on pogađa pravo u centar svidelo se to nekome ili ne. Jer, gro srpskih frižidera zvrje prazni i u njima su se zapatili stalaktiti nalik onim u Postojnskoj jami. Gorenje! Velenje.

Nemam neki poseban odnos prema bilo kojoj partiji u Srbiji, a prema nekom personalno pogotovo, to je elementarni preduslov za realno sagledavanje političke zbilje pa i srbijanske. Ono što je bit ovog teksta a što može da košta Srbiju na čelu sa prilično relaksiranim (neiskusnim ili neozbiljnim?) zvaničnicma koji igraju ruralnu igru naziva „pravimo se blesavi, ako prođe prođe“ sa svetskim centrima moći, je sledeće. Ako vođa misli da je igra „sedimo na dve stolice“ moguća grdno se vara! „Sedela sam za mašinom šila sam“ već pije vodu! Al da ne bude posle „šio mu ga Đura“.

Jeste u aktuelnoj konstelaciji snaga komplikovano prikloniti se jednom polu svetske politike ali je to prosto nužnost, da je moguće drugačije tako bi se ponašali i ostali u državama koje su objekti, jer mala država nikad nije subjektom političke zbilje. Ne bi čekali da im vođa and co. otkriju „toplu vodu“. Znaju i oni za onu „umiljato jagnje dve ovce sisa“ al' nema toga u ozbiljnoj politici. Ne biva! U ozbiljnoj politici proplanci zvrje prazni, nema ovaca.

Dakle, koketiranje sa Zapadom a zaklinjanje u majčicu Rusiju i bratske odnose je loša igra. Možda neko ima privid da će to da donese rezultate, međutim taj neko je u zabludi i zasigurno ne zna da je Sokrat govorio da je „bolje nešto ne znati nego biti u zabludi“. Uzalud je, skoro pa epsko pokisnuće kad dođe Putin, ako slijedi porinuće kad se ide na noge nekom od zvaničnika sa Zapada i tamo se vlada servilno. Po prirodi stvari, iako se po povratku kući ti susreti predstavljaju kao prijateljski i na ravnopravnoj osnovi, kad je tamo svaki lider zemlje u regionu samo marioneta i prosto mora da se pretvori u uvo i da bespogovorno sluša. Nema druge varijante! Ko daje pare Srbiji? „Truli zapad“ il koza laže dok duva u rog?! Daju i Rusi, ali svi očekuju, budući da plaćaju, da dobiju za uzvrat ono što požele. Il ima budala koje misle da je neko lud da časti Srbiju zarad nekakvih prijateljskih odnosa vekovnih il zato što je nekom na Zapadu Srbija simpatična? Da neko voli sir zlatiborac ili sjenički pa je rešen da časti Srbe, potpuno sluđene, enormnom količinom para?! Politika je veština mogućeg ali, politika je prvenstveno interesna sfera. U zoni interesnih sfera nema ljubavi. Toliko zna svaka nepismena sponzoruša. Ako vlastodržeća Srbija misli da ljubljenjem sa jednim a namigivanjem drugom političkom autoritetu može da zamaže oči bilo kom u ozbiljnoj politici, grdno se vara. Račun na naplatu za to šminkanje“ će prispeti izvesno. A onda će bit para za šminkanje samo jednog oka, ružan prizor i za zamisliti.

Autor je publicista i pisac