Možda nije zvanično smenjen, ali Dragan Stojković je već bivši selektor reprezentacije Srbije

Dok su se njegovi igrači posle utakmice sa Danskom izvinjavali naciji, on je gledao u kameru RTS i govorio naciji kako je njegov tim postigao uspeh jer se plasirao na šampionat u Nemačkoj.

Kad je postavljen na tu funkciju umesto Ljubiše Tumbakovića bio je autoritet fudbalerima, medijima, fudbalskom savezu i ljudima koji prate reprezentaciju.

U međuvremenu je uspeo da potroši ogromnu podršku, pre svega zahvaljujući svojim ponašanjem, greškama i brojnim kompromisima.

Sve do utakmice u Lisabonu, na kojoj je njegov tim pobedom na Portugalijom izborio plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru trajao je medeni mesec između Piksija i fudbalske Srbije.

Razvod se dogodio na Mundijalu, još uvek se ne zna kako, ali se pretpostavlja da je već tokom priprema napravio kompromise koji su se odrazili na atmosferu u timu, a kasnije i rezultate.

Remi sa Kamerunom je bio trenutak kada je izgubio autoritet u svlačionici, da bi nakon svinjca u duelu sa Švajcarskom i glumatanja da je u predinfarktnom stanju izgubio i poštovanje igrača.

Od tog trenutka svaki njegov potez bio je pogrešan, bez obzira što je reprezentacija uspevala da se plasira na velika takmičenja.

Iako je prilikom izbora za predsednika Fudbalskog saveza Srbije umesto Nemanje Vidića podržao Dragana Džajića, čoveka sa kojim pre toga nije razgovarao, to mu nije donelo nikakvu korist.

Naprotiv, na rukovodeća mesta u FSS došli su ljudi koji su se trudili da ga sklone sa selektorske funkcije.

Ipak, imao je sreću da je imao podršku Aleksandra Vučića, a, takođe, takav kakav je, predstavlja sliku i priliku srpskog fudbala.

Iako je u utorak, posle utakmice sa Danskom rekao da Srbija nije bila vreća za udaranje na šampionatu Evrope, on je od Katara naovamo postao vreća koju svi mlate.

Od reprezentacije Srbije napravio je selekciju Fudbalskog saveza Srbije, ekipu koju sastavlja neko drugi, a on vodi onako kako (ne)zna i (ne)ume.

Tako je, recimo, iz nacionalnog tima izbacio Darka Lazovića, koji je bio standardni prvotimac sve dok nije podržao kandidaturu Nemanje Vidića za predsednika FSS.

Tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, na koje su se plasirale čak 24 reprezentacije, odnosno bilo je teže ne izboriti plasman nego se plasirati, Piksi nije iskoristio priliku da reši probleme koji su bili očiti na Svetskom prvenstvu.

Umesto da već u duelima sa Crnom Gorom, Bugarskom, Litvanijom, pa i Mađarskom pokuša da reši rupe u odbrani, on je to vreme uzalud potrošio plašeči se eventualnog otkaza i raspravljajući se po medijima da li ima platu koju zaslužuje.

Zbog sujete i straha da će se pojaviti neko ko će jednog dana postati kandidat da ga zameni na klupi, nije potražio pomoćnika koji bi mu rešio taktičke greške, koje on, očigledno, nije u stanju sam da reši.

S druge strane, u FSS ne postoje ljudi koji poznaju fudbal, na funkcijama su oni koji su u stanju da saviju kičmu više nego neko drugi, pa nisu umeli, poput recimo Švajcaraca, da svom selektoru pomognu i pronađu mu pomoćnika.

Umesto toga taj posao obavljaju bivši fudbaleri, verovatno Piksijevi drugari, kojima je to, očigledno, jedina kvalifikacija za svoj posao i kojima će uloga u stručnom štabu reprezentacije biti najveći trenerski uspeh u karijeri.

Kad je konačno izvadio glavu iz peska shvatio je da se početak Evropskog prvenstva približio, na pripremnim utakmicama protiv Rusije i Kipra u martu odlučio je da promeni taktiku koju je do tada forsirao, ali je rezultat bio očajan.

Početkom ovog meseca na duelu u Beču sa Austrijom, selektor domaćina Ralf Rangnik za 12 minuta pokazao je koliko je Piksijeva ekipa dezorganizovana, Stojković se uplašio teškog poraza i vratio se na staru, lošu i pogrešnu postavku sa tri centralna defanzivca.

Ovo treba podvući – za 12 minuta je propalo sve što je smišljao ili što je trebalo da smisli za skoro godinu dana tokom priprema za Evropsko prvenstvo.

Zato se i dogodilo da na utakmicama protiv Engleske i Slovenije prvo poluvreme njegov tim utroši na očajničke pokušaje da ne primi gol, da najbolji igrači budu golman Rajković i defanzivna trojka, a da ostatak tima žrtvuje kako ne bi već u prvih 45 minuta doživeo poraz.

Zato je iz utakmice u utakmicu pokušavao da pronađe najbolju startnu postavu, umesto da je mesecima pre turnira bilo jasno ko i šta igra.

Atmosferu u ekipi je uništio već na meču sa Engleskom kad je kapitena Dušana Tadića ostavio na klupi, a ovaj mu to vratio izjavama posle meča u kojima je sebe proglasio za najboljeg i nezamenjivog.

Zbog pogrešne zamisli da utakmice počinje sa dva napadača protiv Engleske je iz igre izveo Mitrovića, svog najboljeg napadača, ali kad mu je Mitrović psovkom pri izlasku iz igre pokazao šta misli onda je na sledećem meču iz igre vadio Vlahovića.

U utakmici koja je bila odlučujuća za plasman u drugu fazu protiv Slovenije skupio je hrabrosti da napadne protivnika koji je lošiji po kvalitetu igrača tek kad je voda došla do grla. Međutim, Slovenci možda nemaju bolji tima, ali imaju boljeg selektora.

Isto je i učinio i u odlučujućoj utakmici protiv Danske, odnosno, u meču u kojem mu je bila neophodna pobeda izveo je startnu postavu kojoj je cilj bio da ne primi gol.

Gotovo sat vremena Srbija nije uputila šut ka golu rivala, a onda je selektor lopatom ubacio na teren sve ofanzivne igrače koje je poveo na šampionat, uzdajući se u sreću.

Jer samo je sreća mogla da pomogne timu u kojem pet igrača ne igra odbranu, a u napadu više smetaju jedan drugom nego danskim defanzivcima.

Na kraju, sreća nije pomogla Piksiju, jer je svoju dozu sreće obilato trošio od 2021. kad je i postao selektor.

Kad se podvuče crta ispod onoga što se dešavalo reprezentaciji Srbije u Nemačkoj ostaje utisak da je potrošena još jedna generacija dobrih igrača zahvaljujući selektoru i fudbalskom savezu.

Naime, taj tim nije lošiji od mnogih koji su se plasirali u drugu fazu, jednostavno, nije imao ko da ih vodi i da od njih napravi takmičarsku ekipu.

To svakako nije trener koji posle svakog poraza ističe kako Srbija igra hrabro i napadački, a na tri utakmice, za 270 minuta (plus nadoknada vremena), uputi samo šest šuteva u okvir gola protivnika.

I to nije čovek koji kaže da je plasman na Evropsko prvenstvo uspeh, iz prostog razloga jer se Srbija našla među osam selekcija koje se nisu plasirale u drugu fazu takmičenja na kojem učestvuju 24 reprezentacije.

Najnovije informacije o dešavanjima na Evropskom prvenstvu u fudbalu čitajte na stranici EURO 2024.