Fudbal sa Andrićevog venca: Kako nam se narcisoidnost jednog čoveka ponovo obila o glavu

Nismo se obrukali, reče veliki fudbaler, ali mali poslušni selektor, Dragan Stojković Piksi. Obrukali smo se, to smo videli svi, ne treba da za tako nešto budemo fudbalski stručnjaci.

To da smo doživeli neuspeh, konačno smem da pišem bez straha, jer to je potvrdio i predsednik Srbije, koji je za razliku od nas laika stručnjak za sve.

I tu se slažem sa predsednikom (vreme je bilo da se nakon 12 godina u nečemu i složimo), samo mene, a verujem i vas, jako zanima ko je kriv za taj neuspeh?

Ajde fudbal, živećemo nekako i bez našeg fudbala, nego predsednik reče da smo mnogo para uložili u fudbal.

A simpatični Rade Bogdanović, na javnom servisu, bacajući u očaj mladog voditelja, koji je verujem u toku emisije više puta pomišljao kako je samoubistvo simpatična ideja, reče da je Piksijeva plata 1,5 milion evra godišnje.

Čekaj, sad već postajem zainteresovan.

Jer, kako je Piksi vodio reprezentaciju, tako je mogao komotno da je vodi bilo koji trener nekog beogradskog zonaša, verujem za mnogo manje para.

Te pare, kaže predsednik, dala je država, čitaj građani, kroz poreze, takse i ostale državne namete. Građane niko nije pitao kolika plata treba da bude selektoru.

Sva dogovaranja, mešetarenja, kombinacije, skraćeno i najblaže rečeno, nenamensko trošenje novca, odvija se netransparentno, daleko od očiju ljubitelja fudbala, koji su, ruku na srce, dali legitimitet ovakvom ponašanju svojim velikim prisustvom na stadionima u Nemačkoj, gde su korektno i požrtvovano bodrili našu fudbalsku reprezentaciju.

Opet se neko grubo poigrao sa patriotskim osećanjima naših ljudi širom sveta. Ajde da vidimo ko.

U ovoj zemlji vladajuća stranka i njen stvarni šef ne dozvoljavaju da opozicija napravi vlast ni u jednoj opštini u Srbiji (izuzev Medijane u Nišu) tako da sam uveren da se sa Andrićevog venca diriguje i Fudbalskim savezom.

Narcisoidnost jednog čoveka ponovo nam se obila o glavu.

Vlast, ili onaj ko je prisvoijo svu vlast u ovoj zemlji najodgovorni je za odluke koje donosi. Dakle, onaj ko je odlučio da nam prvi čovek Fudbalskog saveza bude osoba na kraju osme decenije, onaj ko je dozvolio da i posle neuspeha u Kataru Piksi ostane na mestu selektora i to za ogroman novac, glavni je odgovorni ne za neuspeh fudbalske reprezentacije, već za toliku količinu nenamenski potrošenog novca.

Iskreno, baš me briga što se grupa umišljenih fudbalskih zvezdica obrukala, pre svega obrukali su sebe. Ali me jako briga za novac koji je tamo ne uludo, već suludo potrošen.

U zemlji u kojoj decu lečimo SMS porukama, u kojoj bolesni čekaju mesecima na pregled kod lekara specijaliste, bez obzira što su čitav život plaćali zdravstveno osiguranje, u zemlji u kojoj je onkologija puna, a u bolnicama nema dovoljno lekara i ostalog medicinskog osoblja, selektor dobija enormnu sumu novca, a vlast želi da gradi nacionalni stadion, bez obzira što su dva najveća stadiona u upotrebi jedva dvadesetak dana u godini.

Na sve to nekadašnji dečak iz Pasi poljane kaže da je ostvario svoj san jer će se graditi nacionalni stadion.

Uveren sam da je njegova godišnja plata direktno povezana za ovom izjavom. To je poltronstvo, zbog ljubavi prema novcu i ko zna zbog čega još.

Uz sve to, Piksi je pokazao nadobudnost, bahatost i primitivizam u svojoj izjavi da nastup naše reprezentacije nije neuspeh.

Ali, to je već viđeno ponašanje koje je naučio od svojih mentora.

Nikad oni neće priznati neuspeh ili poraz. Neuspeh se prikazuje kao uspeh, a poraz se pretvara u pobedu. Oni nisu narod, oni narod ne razumeju, verujem i da ga preziru.

Nije Piksi pomislio na veliki broj teških bolesnika koji su u zajedničkoj sobi na onkologiji gledali i navijali. Mislio je samo kako da opravda sebe.

I ne, nije to tako samo u vladajućoj stranci. To vam je tako u svim porama društva, u organima koje kontroliše vlast, ali i u opoziciji.

Neki od njih su izašli na nešto što se zvalo izbori, jasno je zbog interesa svoje stranke, te su zbog toga spremni da daju legitimitet nečemu što po ustavu i zakonu izbori nisu mogli biti.

Ovi drugi ostali su dosledni. I to je okej. Ali i oni, u svojoj opčinjenosti samim sobom, nose uverenje da su jedino oni ispravni.

Dodvoravanje, nadobudnost i visok stepen narcisoidnosti, sve to zbog ličnih ciljeva, a cilj je najčešće finansijska obezbeđenost ili zadovoljenje nekog svog ličnog interesa.

To je trenutna slika Srbije danas, u kojoj pošten čovek jedino može da gleda svoja posla ili da kupi kartu u jednom smeru i da bude građanin drugog reda u nekoj pristojnoj zemlji.

Jer cela je nacija reprezentacija, na žalost fudbalska…

Autor je advokat iz Beograda

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.