Fudbalska prošlost koja nema nikakvu budućnost

Lako je sa navijačima i u medijima i na tribinama, ali zar novopostavljeni prvi stručnjak Partizana Ljubinko Drulović sme da bude toliko neobjektivan ili neobavešten da pre utakmice sa Atletik Bilbaom izjavi: „Nastavićemo seriju pobeda“, a posle izgubljenog meča za poraz okrivi neiskustvo svojih igrača i najavi pohod na nove bodove već u sledećoj utakmici. Zar trener pre utakmice ne zna da je protivnik pobednik Superkupa u najjačoj ligi Evrope – španskoj Primeri, a da su njegovi igrači mladi, neiskusni i da u našoj ligi koja je sve drugo samo ne ozbiljno takmičenje, mogu malo koga da pobede.

Takav trener bi mogao da bude svaki čitalac Danasa koji voli fudbal. E sad, naravno da Drulović, kao ni Milinković pre njega, nisu krivi. Iz aviona se vidi da su dva nekadašnja velikana srpskog i jugoslovenskog fudbala u nezaustavljivom slobodnom padu, do konačne propasti. Pa, kako se bilo šta može očekivati od kluba kome se grejanje u svlačionicama uključuje dan pred utakmicu sa Špancima, samo zato da ne pukne bruka u Evropi, odnosno da Atletik dobije utakmicu službenim rezultatom. U Jelen superligi niko ne postavlja pitanje hladnih svlačionica, jer, zaboga, to je Partizan. Zato je Jelen superliga lažno takmičenje, a njen prvak lažni šampion.

Usijane „partizanske glave“ će krivca za takvo stanje crno-belih pronaći u komšijskoj zaveri da se Partizanu otme titula. Najveći slepci su oni koji ne žele da vide da u upravama propalih velikana sede zajedno političari iz vladajućih stranaka i bogati predstavnici kleptokratske privrede, koji sebe zovu biznismenima. Sve su to ljudi koji su svoje ko zna kako zarađene pare uložili u igrače i jedini cilj im je da prodajom istih vrate taj novac i naravno zarade.

Zbog toga već godinama niko ne pita gde su Partizanove i Zvezdine pare, kad crno-beli nemaju ni za grejanje, a crveno-bele Evropa izbacuje kao pijanog gosta iz kafane. Doduše, pre dve-tri godine tadašnji trener i sportski direktor Partizana postavili su pitanje: Šta je sa milionima evra koje su crno-beli dobili za učestvovanje u Ligi šampiona? Umesto odgovora uručeni su im otkazi.

Poseban problem srpskog profesionalnog fudbala leži u činjenici da se propalim „velikanima“ gleda kroz prste kada su finansijske obaveze prema državi i zaposlenima u pitanju, a to praktično znači da posluju na crno. Maženi i paženi u komunizmu (posebno Partizan, kao čista ideološka tvorevina propalog jugoslovenstva), oni nastavljaju da žive na račun društva koje „urliče“ od tranzicionih bolova. Briga njih što je zdrav kapital sine qua non svakog, pa i fudbalskog profesionalizma. Problem je međutim u nama, jer ne prestajemo da se lažemo i da gledamo kako Partizan (dakako i Zvezda) živi od prošlosti koja nema nikakvu budućnost.