Krajnje je vreme da ministar Jeremić izađe u javnost s istinom i razjasni do sada neviđeni skandal u koji je umešana naša diplomatija. Da jasno kaže da li je stvarno učinjen pritisak na ambasadora Republike Gane u Beogradu u smislu da obezbedi povlačenje priznanja Kosova ili da napusti Srbiju i zatvori ambasadu u Beogradu, čime bi bili dovedeni u pitanje i diplomatski odnosi sa tom zemljom.


Štogod mislili o našoj diplomatiji i njenom šefu, vrlo je teško, ako ne i nemoguće, poverovati u navedenu tvrdnju iznetu, na osnovu izveštaja ovdašnjeg ganskog ambasadora u parlamentu u Akri, kao navodnu odmazdu za štetu nanetu Srbiji priznanjem nezavisnosti Kosova. Jer bi to bilo nezamislivo narušavanje dobrih diplomatskih običaja, ali i ugrožavanje tradicionalnih prijateljskih odnosa sa tom i drugim afričkim zemljama.

Očekujemo jasnu izjavu o tome da li je uopšte bilo i kakvih razgovora sa ganskim ambasadorom u kome je, možda, pregrejano patriotski, naš sagovornik svojim nastupom kod ganskog diplomate mogao stvoriti utisak o neželjenom pritisku zbog, za nas relevantnog, spoljnopolitičkog poteza jedne prijateljske zemlje. Na njih je Beograd uvek mogao računati kao na prijatelja, u dobru i u zlu, pa otuda, možda, naše nesrazmerno iznenađenje njihovim priznanjem Kosova, ali i opravdana bojazan da će je u tome, s obzirom na njen ugled i uticaj, slediti i druge afričke vlade. Međutim, to ne bi smelo biti opravdanje za nekakav, neprincipijelni pritisak na diplomatiju te zemlje.

Moguće je da je ganska strana, u nameri da nekako ublaži naše nezadovoljstvo zbog, očigledno iznuđenog priznanja Kosova, preuveličala po sadržaju i tonu našu reakciju, ali to treba raspraviti sa njima, na odgovarajućem nivou, u kabinetu MSP, ovde u Beogradu, ili upućivanjem posebnog izaslanika radi razgovora u Akri.

Kako god bilo mi, uglavnom, ne učimo na sopstvenim greškama i ne bi bilo iznenađujuće da stvorimo situaciju sa nesrećnim otkazivanjem gostoprimstva, među svim zemljama koje su, takođe, priznale Kosovo. Zar novim ministrima demokratske Srbije, nije bilo dovoljno što su nepromišljeno, bez sagledavanja stvarnih interesa, zatvorili ambasadu ne samo u Gani, pa da ostanemo i bez njihove ambasade u Beogradu koja, odavde pokriva još i neke susedne zemlje i Makedoniju.

Gana je još 1957. godine, prva među zemljama južno od Sahare, izborila nezavisnost od Velike Britanije, a njen predsednik se afirmisao kao beskompromisan, ali konstruktivan borac za dekolonizaciju, mir u svetu, miroljubivu koegzistenciju, ekonomski razvoj i jedinstvo Afrike. U tom svojstvu, predsednik Kvame Nkrumah je zajedno sa vodećim zemljama sličnog opredeljenja učestvovao u osnivanju i aktivnostima pokreta nesvrstanih zemalja. Predsednik Tito je posetio Ganu tokom prvog putovanja u Afriku i postavio temelje snažnog prijateljstva i raznovrsnoj, uzajamno korisnoj saradnji između SFR Jugoslavije i Gane koja je po tom među prvim afričkim zemljama otvorila ambasadu u Beogradu. Odlične političke odnose između dveju zemalja dopunjavala je i razvijena privredna saradnje, a Gana je možda jedina u ono za nas teško vreme, vraćala nevelike, ali značajne dugove našoj privredi.

Ne treba zaboraviti da je Gana svetu dala više uglednih ličnosti, među kojima generalnog sekretara UN (Kofi Anan), poštovane sudije međunarodnih sudova, visoke funkcionere agencija UN, Afričke unije i dr. Pored toga, bogata zlatom, plemenitim drvetom, kakaovcem, dijamantima, boksitom i drugim sirovinama i proizvodima, Gana se, ranije neefikasna i neuspešna u privredi, sada (po Economistu i BBC-iju) ubraja među najdinamičnije zemlje Afrike po razvoju, i spada u značajne partnere razvijenih zapadnih zemalja i NR Kine, pa samim tim predstavlja poznatog, dobronamernog ekonomskog partnera na koga se može računati.

Ministar Jeremić u lobiranju protiv priznanja nezavisnosti Kosova i aktivnostima u okviru OUN nije mogao zaobići Ganu (odatle, možda njegova preosetljivost) u ponovo pronađenoj ljubavi prema nesvrstanim zemljama, niti potceniti njen glas, uticajan širom Afrike, a svakako među nesvrstanim zemljama i te kako važan za njegovu neizvesnu kandidaturu za predsednika GS UN. Nije dobro ni to što navodi ganske strane čak i ako nisu tačni, u odsustvu reakcije naše strane, sigurno neće doprineti jačanju međunarodnog položaja i ugleda naše zemlje i diplomatije, posebno u Africi.

Zbog toga je, iako teško poverovati u iznetu optužbu, trebalo imati na umu da će, ako se pokaže istinitom, to biti katastrofalan poraz naše diplomatije, pa otuda i razumljivo očekivanje stručne i šire javnosti da bude najozbiljnije razmotrena, uz uverljiv odgovor Gani. Posebno bi trebalo voditi računa o tome da uporno ćutanje Ministarstva spoljnih poslova, može biti glasnije i rečitije, a time i opasnije, od praznih i neuverljivih kabinetskih saopštenja. Na svetlo dana!

Autor je diplomata u penziji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari