Gasa će biti ove zime, a šta će biti posle?

Dobar deo evropskih ekonomija, to jest gotovo sve centralnoevropske države bile su najvećim delom oslonjene na ruski gas koje su dobijale gasovodima po, ispostaviće se, prilično niskim cenama.

Od rata u Ukrajini kreće moglo bi se reći dramatično odvajanje od ruskog gasa. U 2021. godini EU iz Rusije je gasovodima stizalo 40 odsto ukupnog uvoza, da bi to u 2023. godini palo na svega osam odsto. Zajedno sa tečnim gasom, 15 odsto ukupnog uvoza je prošle godine dolazilo iz Rusije.

Ovo će se još smanjiti jer će izgleda krajem ove godine Ukrajina zavrnuti gasovod prema Evropi i to malo što je dolazilo će prestati. Talasu odvajanja od ruskog gasa, činilo se, pristupila je i Srbija. Pre malo više od mesec dana smo potpisali sporazum o strateškoj saradnji u energetici sa SAD, a jedna od ključnih reči u izjavama bila je smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.

Navodno je Srbija zakupila 300 miliona kubnih metara tečnog gasa u Aleksandropulosu, luci-terminalu u Grčkoj u kojoj jedna američka kompanija, između ostalih, drži četvrtinu vlasništva. Inače, najveći deo tečnog gasa u Evropu stiže upravo iz Amerike.

Takođe, u akciji pronalska alternativnih izvora, Srbija je dogovorila i sa Azerbejdžanom isporuku miliona kubnih metara devno prirodnog gasa ove zime, u okviru ugovora o isporuci 400 miliona kubnih metara godišnje.

Međutim, da su priče o diversifikaciji za sada samo priče, pokazala nam je vest od pre nekoliko dana. Naime, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i uvek prvi da objavi spasenje naroda, rekao je da je dogovorio s Putinom šest miliona kubnih metara gasa dnevno do kraja zime. To je na nivou šest meseci oko milijardu kubika. Cena bi se određivala po naftnoj formuli koja je u principu povoljnija od tržišne cene gasa (TTF).

Još tri milion akubika dnevno je dogvooreno po ceni koja bi se formirala 70 odsto naftna formula i 30 odsto TTF. I još dva miliona gasa za ruske kompanije, NIS i Petrohemiju. To je zajedno oko 860 miliona kubika za šest meseci. Očiglendo, ove zime gasa neće nedostajati, ali izgleda prililno neizvesno šta će biti posle zime.

Kao prvo, vidi se da nikakve stvarne diversifikacije nema, količine iz Azerbejdžana ili tečnog gasa iz Amerike su prema onome što se uvozi iz Rusije zanemarljive.

Druga stvar, Srbija već ima sporazum sa Rusijom koji isitče u martu sledeće godine i vreme je da se počnu pregovori o sledećem ugovoru. Mi, zapravo izgleda da sada ništa nismo dogovorili, već samo potvrdili ono što je ugovoreno.

Dakle, pred nama su pregovori o budućem snabdevanju gasa iz Rusije. Tada ćemo možda saznati kolika je zapravo cena slanja Aleksandra Vulina u Kazanj na samit BRIKS-a.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.