Foto: Privatna arhivaPriča o porođajnim mukama gasovoda „Turski tok“ kroz Bugarsku, Srbiju i Mađarsku se, uprkos grdnim obećanjima Vučića, Bojka Borisova pa i Erdogana, uporno nastavlja.
Sećamo se tih obećanja – da će jeftiniji gas poteći još pre više od godinu dana, a i lepa para od prolaska gasa kroz teritoriju Srbije će kapnuti.
Jasno je upućenima da se izgradnja gasovoda kroz Srbiju odvijala skoro u ilegali, što se tiče finansijera radova a još više izbora izvođača.
Ispade da su glavni igrači izgradnje „kontroverzni biznismeni“ koji su jako dobro povezani sa aktuelnom vlašću.
Kolač je presladak da bi vlast dopustila da to olako prođe.
Posebno je zanimljiva kontroverza ko stvarno finansira radove u Srbiji, velika je to svota i kako će se deliti novac od tranzitne takse.
Znamo da je zvanično vlasnik gasovoda kroz Srbiju zajednička firma sa Gaspromom. Ne prima Bajatović tek tako najveću legalnu lovu u Srbiji, kad se saberu sve njegove plate.
Znamo da je većina građevinskih radova radova gasova okončana, ali je ostalo još puno toga da se obavi na terenu cele trase.
Na samoj granici sa Bugarskom, desetak kilometara od Zaječara, u toku je izgradnja primopredajnog postrojenja a na ostalom delu trase se vrši ispitivanje kvaliteta radova, jednom rečju, jesu li neke cevi bušne ili su sve dobro zavarene i nepropusne.
Da nije baš sve u redu govori činjenica da je ovih dana vršena zamena dvadesetak ogromnih cevi koje nisu prošle test nepropusnosti.
Radi se o delu gasovoda ispod planine Tupižnice u rejonu sela Leskovca.
Bilo kako bilo, valja jasno reći i da su, po obećanju, Bugari završili svoj deo posla a puno kasne, ni naš deo gasovoda nije operativno spreman za protok gasa.
Svi se kao nešto nadaju i daju nova obećanja da će do kraja ove godine sve biti završeno.
Da se nadamo i mi.
Što se tiče Bugara i njihove deonice, skoro 450 kilometara, od granice sa Turskom do Vrške Čuke, situacija je mnogo komplikovanija.
Tu vlast nije imala previše prostora za manipulacije (ipak su članica EU) pa su sporovi oko izvođača radova potrajali i na kraju je posao dobila firma iz Saudi Arabije.
Radovi su otpočeli sa više od godinu dana kašnjenja i u ovom trenutku, Bugari koriste termin „Balkanski tok“, na oko 50 kilometara su od Vidina.
Ako tome dodamo još četrdesetak kilometara do granice sa Srbijom, onda je baš upitno hoće li gasovod biti završen do kraja godine koji zvaničnici pominju kao termin završetka i starta gasovoda ako valja savladati stotinak kilometara trase.
Nije samo Vučić lak na obećanjima.
I Bojko Borisov je iz te „optimističke“ grupe političara.
On inače obožava da inspekciju radova obavlja putem helikoptera.
Sećate se da je i Vučića šetao helikopterom da izvrše inspekciju radova na trasi auto-puta od Sofije do naše granice.
Ovog puta, pre nekoliko nedelja, provozao je helikopterom zvaničnike iz Saudi Arabije da iz vazduha obave inspekciju radova i olako dao obećanje da će „gasovod biti operativan do početka 2021. godine.
Kako stoje stvari to svakako neće biti tako i biće uspeh ako se gasovod „uigra“ za zimu 2021-2022. g.
Nekako nam iz vidokruga ispada jedna bitna stavka, budući da bez nje nema tranzitne „love“. Reč je o deonici kroz Mađarsku.
Jeste ona kratka, oko 85 kilometara, ali bez te deonice gasovod nije završen. Kažu da će Mađari očas završiti svoj deo posla.
Valjda to oni ozbiljno misle.
Na kraju šta reći do – Nećemo sledeće godine postati gasni milioneri, nadajmo se da će se to desiti 2022. godine a do tada će naš predstavnik među milionerima ostati makar Dušan Bajatović. O Đekni ni reči.
Autor je novinar iz Zaječara
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
