Gazdin ker

Istovremeno Specijalni sud je doneo odluku da krivičnog gonjenja oslobodi pripadnike Jedinice za specijalne operacije koji su sa oružjem i borbenim vozilima blokirali Gazelu 2001. godine, u okviru priprema za ubistvo Zorna Đinđića. Po mišljenju naprednog pravosuđa, opravdani protest i blokada puteva od strane golorukih građana je prekršaj, a blokada puteva od strane skupine teško naoružanih lica u policijskim uniformama, koji su položili zakletvu da će braniti Ustav ove zemlje, nije čak ni prekršaj. Ova šokantna odluka Specijalnog suda nam nedvosmisleno poručuje da su u Srbiji ozbiljno ugroženi pravni poredak, Ustavom garantovana ljudska prava i građanske slobode, kao i bezbednost građana.

Očigledno je da živimo u vreme u kome napredna vlast ubrzano amnestira i oslobađa najopakije kriminalce, počinioce najtežih i najstrašnijih krivičnih dela, svoje saučesnike iz perioda devedesetih i svoje finansijere iz perioda pre smene vlasti 2012. Amnestirani i pomilovani odmah dobijaju angažman kod svojih nekadašnjih poslodavaca, sada mnogo naprednijih, jer vlastodršci se više ne ustručavaju da načetu vlast brane svim sredstvima. Kad više ne pomažu izborne manipulacije i krađa izbora, kad više ne mogu da se oslone na postizborne marifetluke i kupovinu odbornika i poslanika, vlast se uvek može osloniti na usluge amnestiranih koji će im nasiljem, strahom i terorom obezbediti opstanak u fotelji.

Zato je gazda rešio da kerove pusti sa lanca. Ali posle deceniju i po posta, krvožedni psi su se pretvorili u krvoločne hijene čiji pir je započeo ubistvom Olivera Ivanovića u Kosovskoj Mitrovici pre šest meseci. Portparoli zla i trbuhozborci Aleksandra Vučića ponovo su se vratili na mesto zločina, u Hrtkovce, da bi razuzdano pretili pripadnicima hrvatske nacionalne manjine koji su već preživeli jedan pogrom od strane istih osuđenih ratnih zločinaca. Okrutno zlo hranjeno gazdinom osionošću je toliko naraslo, da se slobodno i bahato pojavljuje gde hoće i koliko hoće, namećući se kao elita i aksiom svih vrednosti Srbije. Bez imalo skrupula, zlo javno preti našim istaknutim sportistima koji u sportskom duhu imaju legitimno pravo da u jednoj utakmici u kojoj čak i ne učestvuje Srbija izaberu za koga će navijati. Jer po merilu gazdinih kerova i njihovih goniča, ti navijači nisu dovoljno velike patriote ako ne navijaju za koga napredna elita misli da je tog trenutka jedino ispravno navijati. DŽaba titule, džaba masters turniri, Rolan Garos i Vimbldon, kad po mišljenju naprednih prodavaca Gazimestana niste dovoljno veliki patriota i Srbin, već ste ludak i psihopata ako imate svoj stav i svoje mišljenje, svoje afinitete u jednom sportskom takmičenju, koji se ne poklapaju sa gazdinim. A to znači da mislite svojom glavom, iz čega automatski proizilazi da ste potencijalno osumnjičeni kao protivnik vlasti i mrzitelj gazde. Ako se pri tome zovete i prezivate Novak Đoković i poreklo vam je sa Kosova i Metohije, utoliko gore po vas, jer ćete sutradan možda imati svoj stav o referendumu po pitanju južne srpske pokrajine, koji se neće dopasti naprednoj eliti. Zato puštaj najvećeg kera, ljutitog, oštrih očnjaka, što reži i kidiše sa penom oko čeljusti, da potencijalnog neposlušnika ugrize, da ga gurne u blato napredne kaljuge, da na njegovom primeru pokažemo svima da kad njega možemo da ujedemo, vas druge neposlušnike možemo da progutamo. Svejedno je da li će vas progutati mrak, gazdina hijena, ili neko od amnestiranih najamnika.

U takvoj atmosferi, osuđeni ratni zločinac, Vojislav Šešelj, najavljuje da će pokrenuti postupak za preispitivanje presude pravosnažno osuđenim ubicama Zorana Đinđića. U to ime on ubice posećuje u Zabeli sa pregrštom svojih knjiga čiji je recenzent bio Aleksandar Vučić, ne bi li im prekratio zatvorske dane štivom koje je zanimljivije zatočenicima nekih drugih ustanova, u kojima je kretanje takođe ograničeno, a nije reč o zatvoru.

Na nama građanima Srbije je da se konačno opredelimo i odlučimo. Da li ćemo dozvoliti da strah vlada Srbijom? Da li će Srbijom upravljati onaj ko ima jači i bolji snajper, ili možda onaj ko je pljačkajući građane stekao dovoljno novca da unajmi snajperistu? Da li će vladati onaj sa većim mišićima ili onaj sa većom tetovažom crvene ruže na vratu? Da li će našim životima upravljati onaj ko bolje krade i manipuliše izbornom voljom građana? Ili će Srbijom vladati red, zakon i slobodno iskazana volja građana na poštenim i demokratskim izborima.

Ovaj narod je mnogo puta u svojoj istoriji pokazao kako mu lako okovi postaju krila. Samo na krilima slobode Srbija može poleteti ka visinama ka kojima je stremila dok je sledila putokaze Svetog Save, Karađorđa, Mihaila Obrenovića, Dositeja Obradovića, kralja Petra I Karađorđevića, vojvode Živojina Mišića, Nikole Tesle, Mihajla Pupina, Srđana Aleksića, Zorana Đinđića.

Mulj, talog i prašina mogu da polete samo kad ih olujni vetar nakratko podigne put plavog neba. A onda opet padaju na tlo i u zaborav. Vreme je da našu kuću uredimo po meri pristojnih ljudi kako se pred pokolenjima, pred svetom, pred sobom ne bi stideli što su nam gazdini kerovi određivali kako i po kojim pravilima ćemo živeti.

Autor je član DS