Gde nestade prestoni duh Kragujevca

U Kragujevcu je nastala i prva Biblioteka Knjažesko-srbske kancelarije, a ustavopisac i prvi urednik „Novina Srbskih” po uzorima „biblioteka evropejskih”, formirao je državnu depozitnu biblioteku.

Kako je onda moguće da najstarija institucija kulture u gradu, Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, ni posle 156 godina otkako je osnovao knez Mihailo Obrenović, nema svoj krov nad glavom? Podstanarstvo joj je sudbinski predodređeno – nikada nije imala zgradu namenski građenu, selila se periodično a konstanto zavisila od volje pojedinaca. A njima je uvek nešto bilo preče. U bibliotečkoj arhivi i legatima nalaze se dokazi kako su se bibliotekari i upravnici borili za njeno mesto pod suncem.

Gde se izgubio prestonički duh Kragujevca? Kako je moguće da je nepismeni knez Miloš, koji je despotski vladao Srbijom, imao više sluha i volje da prva prestonica liči na evropske?

A nije da nije bilo volje da se nešto promeni. Ona je postojala kod bibliotečkih radnika i kulturnih entuzijasta, ali ne i kod vladajućih garnitura kod kojih su se uvek nalazili i nož i pogača.

Primer Jovana Đ. Mirkovića, profesora muzike i nemačkog jezika i dobrotvora najbolje ilustruje naš odnos prema kulturi. On je sagradio kuću, opremio je vrednom bibliotekom i ponudio Opštini Kragujevac za biblioteku. Jedini uslovi su bili da se u biblioteci stalno zaposli visokoobrazovani bibliotekar i da se ne unosi radio aparat koji je, po njemu, širio šund.

Mirković je umro 1945. ne dočekavši da Opština prihvati poklon. Biblioteka Jovana Mirkovića otvorena je 1965, ali je Opština posle šest godina iselila i, direktno kršeći poslednju volju dobrotvora, uselila Radio Kragujevac. Kakva Pirova pobeda! Pet godina je iz radne sobe profesora emitovan program, a „Čestitke i pozdravi” rugali se mrtvom Mirkoviću.

Naša jednoipovekovna starica je i dalje duhom mlada. Danas je jedan od lidera u bibliotečko-informacionoj delatnosti u Srbiji. Sa samo 30 zaposlenih, u prošloj godini je pruženo 110.595 usluga i organizovano 1.066 kulturnih manifestacija i programa.

Svojim radom dokazujemo da nismo teret za budžet već ponos jedne zemlje čiju kulturu promovišemo na ništa manje vredan način od drugih zemalja sa kojima delimo evropske vrednosti.

I čekamo da se pojavi neki novi Miloš.

(Autorka je bibliotekarka)

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije