Gde prestaje Vučić?

Predsednik Republike Srbije je 24. 9 .2018 g. na sednici Glavnog odbora SNS-a predložio da se vanredna skupština stranke održi sledeće godine.

„Skupština bi, kako je rekao, mogla da se održi u maju ili septembru, pre parlamentarnih izbora 2020 godine. Očekuje, kaže, da se na toj Skupštini izabere novo rukovodstvo stranke…. Vučić je poručio da ne planira da se kandiduje na skupštini, najavivši da od 2019. g. neće više biti predsednik stranke.“

Ustav Republike Srbije nije mu ni do sada dozvoljavao da istovremeno bude i predsednik Republike i predsednik stranke. Pročitati Danas od 28. 9. 2018 g.: „Može li vođa partije da bude predsednik“.

Najviši pravni akt države, izraz suvereniteta naroda Republike Srbije, izričito, bezuslovno, ne obazirući se na volju lica koja vrše poslove predsednika Republike ili poslove Ustavnog suda, ne priznajući ničiju volju iznad volje ustava, ne dozvoljava da obavljaju drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Da li predsednik Republike zna koje su mu nadležnosti i dopuštanja? Da li njegov tim radi analizu politika, fokusiran na političke procese koji mogu nastati izlaskom iz ustavnih nadležnosti? Praktična posledica su vidne. Republikom Srbijom se upravlja i mimo ovlašćenja – iz samog vrha države.

„Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“ – i u zemlji i u inostranstvu – glasi, jasan, razumljiv, prvi član ustava koji se tiče predsednika Republike. Predsednik Republike Srbije jeste jedini organ države čija je obaveza da izražava držano jedinstvo. Obaveza da izražava državno jedinstvo ne dopušta predsedniku Republike da radi poslove koji se s tim kose. Tu spadaju i činjenja radi stranačke koristi.

„Ja nemam ustavna ovlašćenja… da pričam sa opozicijom, izjavio je predsednik Republike Aleksandar Vučić komentarišući dijalog vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka“. Ako nema predsednik Republike ovlašćenja i ako on ne može da vodi dijalog sa opozicijom i sa partijama s kojima ima koalicioni sporazum, zbog ustavnih ograničenja, može li to da čini predsednik SNS-a?

Upravo nedozvoljeno objedinjavanje ovih poslova u jednoj ličnosti u znatnoj meri stvara osnovu sukoba u državi. Gde prestaje delatnost jednog lica u poslu predsednika Republike i počinje delatnost istog lica u poslu predsednika partije? Iako je odgovor jasan on je ustavom precizno određen. Samo ne vršenjem jednog od ta dva posla, ne i drugačije.

Nije li to alarm za Ustavni sud? Ali zašto poštovati ustavno ograničenje sopstvene vlasti i time ispustiti sopstvenu moć da u zemlji činiš i ono što ti ne pripada? To bi značilo izgubiti znatan deo vlasti koji je zna učiniti tako prijatnom i tako korisnom.

Ustavni sud se ne može izuzimati iz ove materije. Nije ovo pitanje ambicije ili ličnog izbora hoće li ili neće da se meša u ovaj političkopravni nedopušten angažman. U pitanju je otklanjanja devijacija u funkcionisanju ustavnog poretka, što jeste posao Ustavnog suda.

Kako u praksi izgleda izražavanje državnog jedinstva? Tako što predsednik Republike nedopušteno zastupa i vodi jednu stranku u državi u kojoj mu je prva i osnovna obaveza da izražava državno jedinstvo. Ne partijsko. Ili, tako što vodi stranačku kampanju u državi. Ili što se, bez obzira na njegovu poruku, da od 2019 g. neće više biti predsednik stranke, sprema da se nanovo nedopušteno, stavi na sve stranačke liste i izrazi jedinstvo partije na čijem je čelu. Ne i države na čijem je, takođe, čelu. Ili što svaki božji dan pokazuje svu netrpeljivost prema drugima koji mu nisu „mi“.

Svakako sa izražavanje državnog jedinstva nema dodira nedopuštena spremnost predsednika Republike: „Spreman sam da idemo na izbore u svakom trenutku“.“Evo ja prihvatam, evo vam izbori“ . „Vučić je rekao da je razgovarao u parlamentu sa predstavnicima CRTE i da je prihvatio svih pet glavnih njihovih zahteva u vezi sa predstojećim izbori…. „. „Gotovo sve ću prihvatiti po pitanju biračkih spiskova i finansiranja stranaka“, rekao je predsednik Republike. „Vučić je negirao da su ga predstavnici opozicije pozivali da razgovara sa njima i istakao da će lično razgovarati sa njima samo u skladu sa ustavnim ingerencijama, u parlamentu.“

Ustavne ingerencije?

„Posebno im smeta što smo mi ‘mrtvi hladni’ i kažemo im da slobodno bojkotuju izbore, jer će biti drugih koji će da izađu i da zauzmu i njihova mesta, između ostalog. Ali, to je njihov problem, i šta mi sa tim imamo“. Ko su, u izražavanju državnog jedinstva predsednika Republike, „mi“?

Autor je politikolog iz Požege