Gde prestaje Vučić, a počinje Dačić

Dačićeva izjava je brutalan napad na demokratiju, vraćanje Srbije u vreme fabrikovanja državnih neprijatelja, ali i pretnja svima koji se usude da iznesu istinu drugačiju od one koju u imperativnom jednoumlju diktira Vučić.

Samo ovde se ne radi o Dačiću, jer u Vučićevoj autokratskoj predstavi Dačiću je dodeljena samo uloga glasnogovornika koji izgovara ono što je čak preterano kompromitujuće i za njegovog gospodara. Zato je svako ko ovo bude tumačio kao reakciju na Dačićevu izjavu, svesno ignoriše činjenicu da je ovo reakcija na Vučićevu politiku. Kako bi Vučić mogao da nastavi da obmanjuje građane o tome da on ne širi govor mržnje i ne upotrebljava gebelsovsku retoriku, ako bi lično izgovarao ono što on nalaže Dačiću da izgovara umesto njega? Upravo zbog toga on u tu svrhu koristi mučenog v. d. premijera, koji se ionako iz petnih žila trudi da dokaže da gospodaru niko ne može biti poslušniji i odaniji od njega. U nastojanju da ga gospodar nagradi prvim mestom među poltronima, Dačić je toliko ušao u Vučićevo biće da je sada već teško razaznati gde tačno prestaje Vučić, a gde počinje Dačić.

Šta nam to u stvari poručuje Vučićev režim kroz napad njegovog ličnog poltrona na Socijaldemokratsku stranku, kojoj se pripisuje mržnja prema Srbiji jer, tobože, u institucijama Evropske unije otvoreno kritikuje ovdašnji autokratski poredak? Vučić nam time zapravo poručuje da on nije samo predsednik države, već i sama država. Samo nije baš marketinški mudro da to sam za sebe kaže, pa umesto njega taj severnokorejski proglas šire razni „Dačići“. Bitno je samo da se odmah na početku mandata jasno podvuče da je svako mišljenje suprotno njegovom državna izdaja i antidržavna politika.

Da je državna izdaja u EU iskazati stav suprotan Vučićevom, bez ikakvog obzira na to što zastavu te EU i njenih vrednosti zvanično i ponosno ističemo kao svoju. Tako ogoljena i primitivna forma političke despotije svakako nije usamljen slučaj u savremenom svetu, ali svaki slobodan čovek u Srbiji ima obavezu da se bori protiv opasnog i naopakog upravljanja Srbijom po modelu Kima DŽonga.

Iz tog osnovnog postulata Vučićeve autokratije, po kom je on isto što i država, proističu sve druge pogubne posledice načina na koji on upravlja Srbijom. I Savamala i nezakonito lišavanje slobode od strane ljudi u fantomkama, kao i otimanje i rušenje privatne imovine u korist prijatelja i poslovnih partnera iz inostranstva. Ukidanje slobode medija. Nametanje prostačkog ukusa, bilo da se radi o Beogradu na vodi ili o pink fontani.

Vraćanje tajkuna u srce državne i ekonomske politike pod dimnom zavesom navodne borbe protiv tajkunizacije. Preuzimanje službi bezbednosti od strane partijskih poslušnika bez ikakve kvalifikacije. Praćenje i prisluškivanje političkih protivnika. Slanje batinaša i kriminalaca na skup opozicije da bi se isprovocirao sukob i nasilje, a optužila opozicija. Brutalno davljenje i ponižavanje protestanata i novinara tokom Vučićeve inauguracije. Enormno bogaćenje stranačkih oligarha i partijsko preuzimanje svih finansijskih i privrednih potencijala zemlje. Obmanjivanje građana o neverovatnim ekonomskim postignućima, kada smo skoro po svim parametrima poslednji na siromašnom Balkanu. Konstante pretnje sukobima do ivice vanrednog stanja u zemlji i regionu, koje po pravilu prati lažno, a privremeno, smirivanje situacije i tobožnja briga za mir i stabilnost.

Rušenje temelja srpske demokratije i nezavisnosti svih nevladinih državnih institucija, koje su brana samovlašću. Socijaldemokratska stranka je bezbroj puta ukazala na takvo katastrofalno stanje u Srbiji, kako domaćoj, tako i međunarodnoj javnosti, trpeći pritom brutalne napade režima, a neretko i optužbe dela opozicije. Borba protiv ove i ovakve vlasti, koja podiže spomenike laži i nasilju i predstavlja pohvalu ludosti, najvažniji je zadatak opozicije. Svako ko smatra da je borba za prvog u opoziciji ispred te borbe, stoji na putu pobedi nad ovim autokratskim režimom, koje nema bez ujedinjene opozicije.

Nastavićemo našu borbu za uspostavljanje normalnosti u društvu, za demokratske vrednosti i ujedinjenje opozicije privržene tim vrednostima. Nastavićemo jer svaki slobodan čovek i prijatelj slobode ima obavezu da se bori protiv autokratije, despotije i nasilja.

Nastavićemo, jer samo demokratska Srbija obezbeđuje ekonomski i sveukupni razvoj naše države i građana. Nastavićemo i kada oni nastave da nam prete i da nas blate razarajući pritom sve dobro što smo učinili i izgradili u ovom društvu, samo da bi sebe prikazali značajnijim i boljim nego što jesu. A jesu nosioci politike nasilja, patološkog obmanjivanja građana i mržnje prema svemu što ne liči na njih takve kakvi jesu. Nastavićemo i onda kada pojedine evropske birokrate zarad svoje male karijere i velikih privilegija namerno prećutkuju očigledni slom evropskih vrednosti u Srbiji, samo da se ni po koju cenu ne bi poremetila kooperativnost i servilnost srpskog režima na temi Kosova. Nastavićemo jer su nam takva uverenja od kada smo počeli da se bavimo politikom i jer ih nikada nismo menjali.

Autor je predsednik Socijaldemokratske stranke i bivši predsednik Srbije