Gde sa spomenikom Stefanu Nemanji

Sa razlogom jer početak političke kampanje aktualizuje ovo pitanje iako je ono otvoreno od prvog dana vezanog za ovu ideju o spomeniku.

Sada vidimo da je ceo kontekst vezan za ovaj spomenik deo simboličkog obeležavanja projekta Srpski svet.

Ali neovisno od konteksta, estetska dimenzija ostaje problematična i kad je u pitanju sama lokacija.

Kako dobro poznajem ovu lokaciju vezanu za Đurđeve Stupove, duboko sam uveren da ovaj predlog nije dobar, jer zaista teško bi se našlo mesto na kojem bi ovaj spomenik mogao stajati suvislo bilo oko samog manastira a još manje u njegovoj prilično stešnjenoj porti.

Definitivno, predlog vezan za Đurđeve Stupove nije dobar.

Prva asocijacija koja mi se javila uz ovaj predlog bila je vezana za lokaciju Pazarišta kod Novog Pazara.

To je zanimljiv prostor putne raskrsnice u dolini izvora reke Raške, zapravo ušće gde se Sebečevska reka uliva u Rašku, iznad koga se uzdiže uzvišenje sa tvrđavom za koju se pretpostavlja da su zidine starog grada Rasa.

Na ovoj krečnjačkoj uzvisini po predanju nalazi se i pećina u koju je navodno Stefan Nemanja bio zatočen i iz koje je mogao videti uzvišenje koje dominira krajolikom.

Tada se Nemanja navodno zakleo Svetom Đorđu da će mu podići manastir baš na toj najdominantnijoj koti ako ga ovaj oslobodi.

Dakle, polazeći od ove činjenice, bez obzira koliko je mitska ili je istorijski utemeljena, ovo bi bio odgovarajući prostor gde bi se eventualno mogla postaviti ova grandiozna skulptura.

Premda, mora se naglasiti i da je ovo jedan veoma sužen prostor u kojem je smešten turistički motel, što neodgovarajuće deluje za spomenik ovakvih gabarita.

No, pretpostavimo da ukoliko bi se i našlo neko mesto uz samu uzvisinu, kako bi vizuelno i ambijentalno delovao ovaj spomenik.

U najmanju ruku delovao bi banalno u atmosferi prisutnih turističkih objekata, i pustoši samog ambijenta.

Pa čak i da nekim slučajem nema ovih objekata, utisak ne bio bolji. Prisustvo ovog spomenika u ovakvom ambijentu nužno bi pobuđivao aluziju na grandiozne spomenike Budi u nama stranim tradicijama dalekoistočnjačkih religija. Bizarnost ovakvih ambijentalnih konstelacija isključuju sebe kao suvisle.

Očito je jasno da se koncepcije kojima su se rukovodili naručioci i kreatori ovako zamišljenog spomenika vezuju za urbani milje velegrada.

Istina treba reći da današnja lokacija odabrana za ovaj spomenik nije dobra.

Zahtevi za vraćanjem stare železničke stanice otuda dobijaju puni smisao.

Ovo onda upućuje na ona mišljenja koja zagovaraju stav da Nemanju ne treba dislocirati na neka mesta koja ističu prirodni okoliš kao što se predlagalo da to bude Veliko ratno ostrvo ili neko od brda u okolini Beograda. Jedina suvisla tačka za koju se čini da bi mogla podneti jedan naglašeno veliki spomenik čini se ostaje Slavija sa svojom ovalnom okretnicom.

Treba se samo podsetiti nekdašnjeg spomenika Dimitrija Tucovića na ovom mestu pa primetiti koliko je ovo mesto zahtevalo jednu monumentalnu skulpturu kao neku vrstu ose oko koje se odvija zatalasani život grada i jedno od energetskih središta Beograda.

Pomenuti prostor sa fontanom koja je zamenila raniji spomenik takođe je jedan problematičan projekat o kome je u međuvremenu bilo dosta reči.

Eventualnim postavljanjem Nemanjinog spomenika na Slaviji sa kojeg se račva nekoliko prometnih ulica, u velikoj meri bi se eliminisala i problematična estetska dimenzija prevodeći se u dekorativnu dimenziju, čemu naravno doprinosi centričnost ovog trga i saobraćajna živost unutar njega dok okolnim objektima pridodaje dimenziju međusobne povezanosti.

Ovo je jedino stožerno mesto koje može usisati i artikulisati jednu ovakvu grandioznu skulpturu koja uz to zahteva i jedno dodatno osmišljavanje samog središta trga na Slaviji, kao što se to može videti u Parizu na primer sa Trijumfalnom kapijom podignutom u slavu Napoleonovih osvajanja.

Kakva će biti sudbina ovog spomenika sada je zaista teško reći.

On jeste nastao u jednom specifičnom političkom trenutku i sa izrazitom političkom porukom u okviru već spomenutog projekta Srpskog sveta kao podsveta Velikog Ruskog sveta, pa se i njegovo trajanje i pozicioniranje nužno vezuje za ovaj projekat.

Da li će Srbija jednom zakoračiti u neke drugačije kulturne horizonte ili će se trajno vezati za etnonacionalne koncepte sopstvenog sagledavanja ostaje stvar bliže i dalje budućnosti, a time i mogućnost svog prezentovanja kroz odgovarajuće vizuelne i umetničke forme od javnog značaja.

U svakom slučaju, kakva god bude sudbina pomenutog spomenika, on ostaje izuzetan reprezent jedne vlasti i uspostavljenog sistema vrednosti. Jer treba znati – likovna kultura je samo segment širokog polja kulture i uspostavljenog vrednosnog sistema.

A sa vrednostima je i problem vrednovanja, ono što su vrednosti za jedne ne moraju biti vrednosti za druge.

Naravno, ukoliko je zaista reč o vrednostima a ne njihovom odsustvu.

Istina je, u Srbiji i Beogradu, kud i kamo je možda većih i životnijih pitanja, ukoliko se saglasimo da kultura nije važna, ali ako pođemo od stave da jeste važna, da jeste baza a ne samo nadgradnja onda i ova estetsko-ideološka pitanja postaju važna egzistencijalna pitanja.

Stoga, možda ipak nije loše poći od njih, iako su najneposrednije vezana za neposredne izbore i kao takva su deo političke kampanje.

Autor je slikar iz Novog Pazara