Gde se smestilo milion ljudi?

Kao dlanom od dlan prođoše dvadeset i tri godine, a ova pregorela tema je i dalje tu.

Postoji jedna velika razlika u 2023. godini, a to su javno dostupni podaci.

U vezi s tim dolazimo do paradoksa. Republička izborna komisija je zvanično objavila da u Srbiji ima 6.510.323 glasača, dok u isto vreme na osnovu procene Republičkog Zavoda za statistiku u njoj živi 6.664.449 stanovnika, te prostom računicom dobijamo 154.126 stanovnika Republike Srbije koji nemaju pravo glasa, što je približno jednako broju učenika prvog, drugog i trećeg razreda u osnovnim školama.

Da li to znači da ostala deca imaju pravo glasa?

Još jedan podatak je svake godine dostupan na sajtu Vlade Republike Srbije, a to je broj novorođenih beba, i prošle godine je Srbija postala bogatija za 62.250 dečaka i devojčica.

Ako uzmemo da se u proseku prethodnih 18 godina rađalo ovoliko beba dolazimo do podatka da je u populaciji oko 1.100 000 maloletnih.

Ako sada uporedimo broj osoba koje nemaju pravo glasa prema dobijenim podacima, i broj maloletnih osoba, dobijamo razliku od približno 1.000 000 stanovnika.

Drugim rečima postavlja se pitanje gde se smestilo milion ljudi?

U dijaspori se prijavilo za glasanje 32.216 građana, dok zvaničan podatak o broju građana Republike Srbije u inostranstvu nije dostupan.

Postavlja se pitanje međusobne povezanosti podataka u popisnim listama i u biračkom spisku.

Imajući ove podatke u vidu ostaje nam kao društvu obaveza da nakon još jedne izborne utakmice, kada se sve poslovi završe i strasti oko izbora smire, na nacionalnom nivou napravimo strategiju kako uskladiti biračke spiskove sa stvarnim brojem stanovnika koji imaju pravo glasa.

Jedno od rešenja je da se na nacionalnom nivou pokrene kampanja, sa jasnim ishodom, a koja bi imala za cilj da izveštaji koje objavljuju državne institucije budu usklađeni i harmonizovani.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.