Gde su Danasovi analitičari?

 Umesto toga čitamo u rubrici „Pitanje odgovor“, reagovanje naše političke i analitičke elite. Ona upravo reaguje kako bi g. Haris Silajdžić i njegovi istomišljenici (u BiH i Srbiji) želeli. Ne onim što su rekli (jer nisu rekli ništa) već onim što nisu. Niko da postavi pitanje zašto bi Srbija trebalo da ispašta za ono što su građani BiH radili jedni drugima? Sud u Hagu, kao što znamo, nije prihvatio argumentaciju BiH (dakle i predstavnika RS u Predsedništvu) da je Srbija krivac za genocid u BiH.

Formulacija presude da je Srbija ipak odgovorna jer nije sprečila genocid trebalo je da ublaži šamar kojim je glavni deo presude udaren tužiocima. S tim u vezi, podsetimo se nekih ne tako davnih događaja. Biljana Plavšić, koja je priznala svoje učešće u nedelima svojih saplemenika iz RS, došla je, po odsluženju kazne u Švedskoj u Srbiju, ne u istu RS. Reagujući na nepovoljne komentare ove nezaslužene pošasti (izvinite, počasti) za državu Srbiju, jedan njen saplemenik (sada u Srbiji, takođe) podseća nas kako je njegov politički idol, junački odbio da se rukuje sa Slobodanom Miloševićem, na Palama. On nam ne navodi razlog, ali mi se sećamo da je Milošević zatvorio granice prema BiH kada je (anti)srpsko rukovodstvo odbilo njegov predlog da pokaže više kooperativnosti sa međunarodnom zajednicom u vezi sa ratnim dejstvima u BiH. Što je bio očigledan dokaz da Srbija, osim što je hranila i snabdevala ratnim materijalom ratoborne pravoslavce (sic) u BiH, nije imala uticaja na njihovo ponašanje.

Na komemorativni skup u Srebrenici iz Srbije ide predsednik Republike Boris Tadić, koji se izvinjava za sve zlo koje je „moj narod naneo“, ali nam ne kaže koji je to njegov narod. Umesto da se tamo pošalje neko kome je tamo mesto i koji bi najbolje zastupao intrese Srbije, delegacije Kragujevca, Kraljeva, Novog Sada, Beograda i sl, kako sam svojevremeno predlagao (Danas to nije objavio), tamo odlaze političari da prave od komemoracija političke mitinge. Intervju je bio i prošao. Ali kada sledeći put sagovornik bude neko poput Silajdžića, bilo bi poželjno da pitanja budu na polzu države u kojoj živimo. Ovako, kako sada Danas zamišlja svoju ulogu na političkoj sceni Srbije, moglo bi se pomisliti da se radi o stranom glasilu (da ne kažemo nešto drugo).

Petar Grujić, Zemun