Gebels istina

Čak su im slogani slični ili nisu dovoljno različiti u odnosu na one koje smo slušali poslednjih decenija a neretko iste poruke rabe različiti pretendenti na vlast. Opozicija opsesivno ponavlja važnost istine da bi objasnila da je ono što Vučić govori laž. Nevolja je što nema baš prilike da to i dokaže, imajući u vidu skučen medijski prostor. Čak i kada ga se domogne na straži je armija SNS botova koja vazda bdije nad likom premijera. Makar su tu Vučićevi protivkandidati mogli da se konsoliduju i reaguju zajedničkom i jednostavnom porukom – recimo -„Bolje robot nego bot“, ali su se umesto toga odlučili za individualni nastup iako se, naročito sada, u završnici, dešava da ono što poručuje jedan kandidat na mitingu, drugi to isto koristi u print kampanji ili TV reklami. Boško Obradović i Vuk Jeremić kao da se voze istom trasom GSP-a kroz Kneza Miloša, odakle svaki put kod Generalštaba, zure kroz prozor busa ili trole i čitaju tekst kojim je obavijeno ovo zdanje te iznova bivaju fascinirani čuvenim rečima Vojvode Mišića „Ko sme, taj i može, ko ne zna za strah, taj ide napred!“. Obradović je, doduše, izabrao samo polovinu teksta za slogan dok je Jeremić na nekom skupu nedavno ponosno izdeklamovao ceo citat. I Obradović i Aleksandar Popović su pokazali sklonost ka antropocentričnim porukama. Obradović je izabrao narodsku varijantu „da živimo kao ljudi“ a Popović sofisticiranu „čovek pre svega“. Premijer poručuje brže, jače, bolje a Jeremić „moramo bolje“. Takođe, prilično je naporno slušati njegovu reklamu u kojoj akteri besomučno ponavljaju istina, a iza koje sledi spot Čanka sa sloganom „Istina, baš, istina!“

Premijer je dosledno u sportskom fazonu. Mudro se drži olimpijskog slogana „brže, jače, bolje“ dok je logo prilagodio formatu znaka formule jedan. Možda je u brzini izmešao ćirilicu i latinicu. Kako inače drugačije objasniti što je u promotivnom materijalu jedino AV latinično dok je ostatak teksta ćiriličan. Miks dva pisma se još očiglednije potkrao u imenu premijera. Ćirilicom ispisano“Aleksandar“ baguje kod „d“ koje je jedino latinično. Čak i da postoji takav font, ne deluje baš najnormalnije. A, opet, možda je u tome poenta jer to nije jedina uvrnuta stvar u Vučićevoj kampanji. Recimo, kome normalnom može da padne na pamet da zove Šredera u goste na dan obeležavanja godišnjice NATO bombardovanja i da istom prilikom u transu ponavlja da je vodio kampanju, „čistu kao suza“. Da li zato što čini da se ljudi rasplaču, što je zagospodario medijima na štetu protivkandidata ili zato što se rukovodi receptom doktora Gebelsa da „hiljadu puta ponovljena laž postaje istina?“