Zlatne godine Jugoslovenske avio-transportne kompanije, poznatog JAT-a, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, koincidiraju sa uvođenjem redovne linije interkontinentalnog saobraćaja, kada se nakon Sidneja i Singapura, Beograd 1976. godine povezao sa Njujorkom direktnom linijom. Tokom tih „zlatnih godina“ kompanija je prevozila pet miliona putnika godišnje i letela na 80 destinacija na pet kontinenata, sve dok nisu uvedene sankcije početkom devedesetih.
Od tada je prošlo 25 godina. Srbija je u maju ove godine sa SAD potpisala Sporazum o vazdušnom saobraćaju, koji omogućava direktne interkontinentalne letove do kraja godine sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla, direktno do aerodroma Džon F. Kenedi u Njujorku. Istina, postojao je jedan pokušaj tokom 2003. i 2004. godine, kada je JAT obnovio saobraćaj ka Njujorku zajedno sa Uzbekistan ervejzom na liniji Taškent – Beograd – Njujork, ali je ova linija ubrzo obustavljena jer nismo imali potrebnu kategorizaciju.
Nekako Big Apple, Njujork, simbolizuje vrh sveta. To je centar međunarodnih finansija, politike, grad u kome se nalazi sedište UN-a, grad sa najvećim brojem stanovnika u Americi, najbolje zabave, očaravajuće kulturne ponude, muzeja i galerija. Ideja da iz našeg grada direktnom linijom stižemo do ovog međunarodnog centra, da će nam Central park, Muzej Metropoliten, Tajm skver, Kip slobode, Ostrvo Elis biti dostupni za nekoliko sati, bez presedanja, čini se nestvarnom.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je u noći između prošlog ponedeljka i utorka stigla potvrda iz Vašingtona da srpski avioni i srpska posada mogu da lete za SAD. Ovim je dat jasan geostrateški signal unapređenja odnosa Srbije sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i vraćanja regionalne liderske uloge u vazdušnom saobraćaju. Jedini ćemo imati direktan let do Amerike u regionu, naše komšije iz Hrvatske, Crne Gore, BIH, Albanije, Makedonije dolaziće u Beograd. To će doprineti ekonomskom rastu, pozicioniranju na prostoru ex Jugoslavije pa možda i u evropskim i svetskim okvirima, naročito kada se uvede i najavljena linija do Čikaga. Treba i to spomenuti, ali sada govorim o osećaju napretka nacionalne avio-kompanije i vraćanju onog osećaja ponosa kada izgovorite JAT, za sve nas koji smo živeli u staroj Jugi. Sa istorijske distance, nakon četvrt veka Srbija je ponovo direktno povezana sa Amerikom, to uliva nadu i optimizam.
Ovi direktni letovi su jasan geostrateški signal za političku orijentaciju koja je prozapadna i to je jedan nepovratan proces, koji ide ka vesternizaciji Srbije, što bi trebalo da bude jedan kontinuiran i nepovratan proces bez obzira ko je na vlasti. U isto vreme, kada je pre dve godine, Air Serbia počela sa radom, na globalnoj onlajn knjižari Amazon, pojavila se knjiga Jan M. Bergea „JAT – Slavni dani“, na engleskom jeziku. Autor ove knjige bavi se istorijom JAT-a, od njegovog osnivanja 1947. do 1987, najbolje godine koju je ova kompanija imala u svojoj istoriji. Čitajući knjigu, ne možete da se ne zapitate gde bi naša avio-kompanija bila da nisu uvedene sankcije, da nije taj put ka zvezdama nasilno prekinut.
Čitate knjigu o uspehu, i ponosni ste na isti način kao kada naši sportisti osvoje medalju u fudbalu, košarci, vaterpolu, tenisu. Od skromnog početka, za četiri decenije JAT je prevalio put do jedne od najuspešnijih avio-kompanija u Evropi i svetu. Nije uvek bilo lako, tokom sedamdesetih godina, kada je poskupelo gorivo za 280 procenata, usled naftnih kriza, JAT je zabeležio razvoj od 20 odsto na godišnjem nivou. Takav uspeh želim za „Air Serbia“ isnažno navijam za našeg avio-prevoznika i jedva čekam da sednem u avion direktno do Njujorka, što je sada i moguće.
* Autor je diplomirani ekonomista i analitičar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.