Gimnazije pred izazovom specijalizovanih odeljenja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. E, ovaj se baš napisa. A poruke, gotovo da nema.

   1. Najkrace receno:
      Konacno jedan promisljen tekst/stav, temeljna analiza, prikaz kompleksnosti i procesa i sistema obrazovanja; u njemu su mesto nasli i kognitivni i motivacioni i socijalni aspekti pitanja o kome pise Vigor. Izvanredno poznavanje teme o kojoj pise u kombinaciji sa danas skoro iscezlom dobronamernoscu posebna su vrednost.

2. Petnica je i sama ‘alatka’ te specijalizacije, pozivajuci cak i osnovce u svoje laboratorije da bi se na vreme ‘specijalizirali’, za svoju sve ubrzaniju buducnost. Postoji li onda i ‘specijalizacija’ za decu iz vrtica, u najavi?
   Teorija o ‘elitnoj’ deci ‘elitnih’ roditelja kojima trebaju ‘specijalizovane’ skole da bi se elitno odvojili, je komicna. Svako ko poznaje tu problematiku i okolnosti te dece, van elitnog (bez znaka navoda) petnickog ‘Svemira’, zna da su ta deca bas kao i njihovi roditelji totalna suprotnost onoga sto Autor tvrdi: odlicno socijalno povezani, sa vrlo ogranicenim intelektualnim kapacitetima, jos ogranicenijim interesovanjima i prakticno bez, ili sa vrlo malo profesionalnih, da ne spominjemo naucnih afiniteta. Za njih svakako trebaju odeljenja ali ne ‘specijalizovana’, nego ‘specijalna’ u kojima se sluziti ‘lajt’ verzija nastavnih planova koji mogu da svare bez ponavljanja godine, u socijalnom okruzenju koje su im namenili isto tako ‘okruzeni’ roditelji. Da tu ima ‘elitizma’ u autorovom smislu reci, njihovi imucni i mocni roditelji bi ih upisivali preko veze u Matematicke i Pete gimnazije da se talenat njihove dece ne rasipa uzalud!
   Sto se same dileme oko ‘Specializovanih i Gimnazija’ tice, ona je lazna. Spacijalizacija je odavno pocela i neumoljivo napreduje, od ‘Bolonje’ do nametnutog zanatskog ‘Dualnog’ obrazovanja jer je neko, negde na visokom mestu sa jako mnogo para odlucio da jedino uska strucnost na jednoj prenaseljenoj Planeti moze obezbediti obilje lako zamenljive, jeftine ljudske masine, sposobne da izvode samo jednu prostu operaciju. Sledeci svestrani ‘Da Vinci’ renesansnog modela ljudskog roda, pored sve danasnje napredne tehnologije i odlicno organizovanog obrazovanja, ce morato da uradi isto sto i original: da nekako sam sebe nekako pronadje i izmisli, pre mego sto ga neko upise za ‘usmerivaca mlaza’ (neverovatan ali istinit naziv srednjoskolske struke peraca ulica iz vremena gorepomenutog suvarovog ‘Usmerenog Obrazovanja’) …

3. Odavno nisam pročitao sadržajniji i utemeljeniji članak o gimnazijskom obrazovanju. Vidi se da je autor mnogo razmišljao o problemu o kojem diskutuje i ima iskustvo u oblasti o kojoj piše. Ja nisam toliko blizu diskutovane problematike, ali mogu da dam jednu iskustvenu ilustraciju: Kada sam, davno, davno, završio osnovnu školu, jedan moj vršnjak, odličan đak, upiše se u elektrotehničku školu, a ja, isto odlikaš, upišem se u gimnaziju. Negde oko kraja prvog razreda pita on mene: Da li ja znam nešto o trigonometriji i sinusima? Naravno, odgovor je bio: Nikad čuo o trigonometriji! Zaista, u gimnaziji smo prve i druge godine učili „šta je pesnik hteo da kaže…“, a trigonometriju smo upoznali tek u trećem razredu. Sazreli smo u međuvremenu i mogli smo da je shvatimo. Ono što ja hoću da kažem je da se sve može naučiti, ali treba biti zreo. Specijalizovana odelenja će učiti mnogo o nekoj užoj oblasti, ali čemu to unapred? Zar nije bolje spremiti se u nekoj celoj oblasti na razumnom nivou, pa kasnije nadodati znanje iz posebne „subspecijalnosi“ tek ako ako ima smisla i koristi? Studirao sam tehnologiju i na početku studija su kolege iz hemijske škole imali mnogo više iskustva: znali su kako se koji stakleni sud zove, kako se izvode neke specifične hemijske operacije, bolje su baratali sa hemijskom nomenklaturom od nas gimnazijalaca. Verujte, ta prednost je za jedan semestar jednostavno nestala!. Opet, ono šta hoću da kažem je da je za godinu, ako si marljiv, ako te neka oblast jako interesuje-možeš da prestigneš onog koji ide u specijalizova odelenja. Treba prvo sačekati da mladi sazru i shvate „šta je pesnik hteo da kaže“ pa ih onda učiti detalje.
   Zaključak: Gimnazija sa prirodnomatematičkim i društvenim smerom je vrhunac srednjeg obrazovanja.

   PS: E, baš se napisah!

   1. CITAT: Specijalizovana odelenja će učiti mnogo o nekoj užoj oblasti, ali čemu to unapred? Zar nije bolje spremiti se u nekoj celoj oblasti na razumnom nivou, pa kasnije nadodati znanje iz posebne „subspecijalnosi“ tek ako ako ima smisla i koristi? KRAJ CITATA

      Onda to ne bi bila specijalizovana odeljenja. Ako ne uče malo skraćeni sadržaj sa fakulteta, onda nemaju šta da uče.

      To čak i nije gimnazija,već samo uskostručno obrazovanje u okviru gimnazije.

4. Imam utisak da je autor promasio temu. Tema su specijalizovana odeljenja koja on smatra elitistickim pa bi da ih napravi manje elitistickim tako sto ce im dodati izborne predmete. Ali takvim razvodnjavanjem specijalizovanih odeljenja gubi se sam smisao njihovog postojanja. Mozda je autor na tragu neceg dobrog, u smislu da bi se mogla uspostaviti neka nova vrsta odeljenja koja bi imala odredjen (procentualno veliki) broj izbornih predmeta, ali ovo ne bi trebalo da ide na ustrb specijalizovanih odeljenja koja apsolutno imaju svoju vrhu.
   Teza o manjem izboru ne stoji jer ucenici koji biraju specijalizovana odeljenja vrlo rano naprave izbor i u velikom procentu ga se drze kod upisa na fakultete. Cak i ona deca koja zele da promene izbor i upisu fakultet drugacije usmerenosti to urade relativno lako jer su u specijalizovaim odeljenjima navikla na kvalitetan i tezak rad. To iskustvo obicno uspevaju da primene kod pripreme za fakultet i u sprezi sa generalno boljim kognitivnim sposobnostima (u odnosu na prosecne gimnazijalce) imaju dosta uspeha na prijemnim ispitima.

   1. Drže ga se zato što im je jako teško da upišu književnost ako im je srpski sa dva časa nedeljno bio sporedan predmet u specijalnomatematičkom odeljenju.

      Mislim da je jako pogrešno smatrati da su đaci iz specijalizovanih odeljenja generalno pametniji od đaka iz klasičnih. Klasično obrazovani gimnazijalci su u prednosti iz razloga što je njihovo znanje neuporedivo šire i dotiče veoma različite oblasti nauke i umetnosti. To im otvara mogućnost povezivanja raznorodnog sadržaja. Na fakultetu će ionako naučiti sve ono što se uči na specijalnim smerovima, tako da posle osnovnih akademskih studija u svakom pogledu je prednost na strani klasičnih gimnazijalaca.

5. Samo ću reći da u Prvu gimnaziju dolaze hauzmajstori i priučeni sa Singidunuma da predaju informatiku.

   1. Gospodin Vigor.Sin mi je proveo u Petnici dve nedelje kako on kaze najlepse u zivotu.Utisci se jos uvek prepricavaju.Bio je fasciniran govorom gospodina Vigora.On je ovde dosta ublazio svoje stavove,vezano za specijalizovana odeljenja.Najveci problem je kadar koji nemamo nazalost.Petnica je nasa svetla tacka, i zelim vam jos puno uspesnih godina….