Gladijatorske borbe

Tražeći na internetu šire podatke o jednoj sasvim drugoj stvari, pogled mi se zadržao na gornjem citatu koji mi je odmah izmamio osmeh. Kakva podudarnost sa današnjim vremenom! Ali ukoliko se ipak našao neko ko je pomislio da je ovaj zaključak preteran, samo neka baci pogled na bilo koji tabloid.

Gladijatorske borbe ne odvijaju se više kao nekad samo u arenama, već bukvalno gde god stignu. Na svakom koraku! U velikoj državnoj i skoro svakoj lokalnoj Skupštini i na platoima ispred tih zdanja, na fudbalskim stadionima, ulicama i trgovima, u halama, sudnicama, kladionicama, kancelarijama, na šalterima, po kućma i stanovima, u političkim TV, ali i zabavnim emisijama… pa čak i u crkvi!

Čega god da se čovek prihvati zna da ga očekuje gladijatorska borba kako bi uspeo da svoj naum realizuje. Da li je to maleni ili veći poduhvat -nema razlike. I tu sveopštu borbu, s vremena na vreme, gotovo nadrealno, prekidaju horski usklici (samo)hrabrenja: „Gotovo je, gotovo! “ A nijeůsve stalno počinje ispočetka. Pripadnici nižeg gladijatorskog reda á(čitaj: obični ljudi, radnici, seljaci, penzioneri…) gotovo neprimetni i nezanimljivi za medije, vode svoju svakodnevnu borbu da pronađu zaposlenje ili naplate svoj rad, bore se sa računima za struju, nedostatkom pijaće i tehničke vode, borbu za goli život i opstanak u njemu. Današnji „carevi“ (čitaj: političari, tajkuni, raznorazne vladine i nevladine organizacije i medijski gloduri) takođe su gladijatori, ali višeg reda. Cilj im je da budu jedini, najmoćniji i najopasniji.

Nove tehnologije osavremenile su ove borbe – sve češće se održavaju putem svih vrsta medija i društvenih mreža. Za takve borbe više nije imperativ dobra fizička kondicija i telesna snaga. U njima mogu da učestvuju i mlohavi, sićušni, gojazni, dugajlije, kratkonogi… I to bez bojazni. Za njih je potrebna potpuno druga vrsta spremnosti i opremljenosti. Nema pravila, sve je dozvoljeno, nema fer-pleja i niko i ništa nije sveto. Ni „levica“ ni „desnica“ nisu više ono što su nekad bile a „kroše, aperkat ili direkt“ dobili su drugačiji zamah. Najpotrebnije oružje i za napad i za odbranu je oštar jezik, a neophodan štit debeli „hidro-izolacioni sloj“ na obrazu.

U gladijatorskim zidnim novinama (čitaj: tabloidima) u redovnim hronikama zbivanja u rijaliti-šouima, piše da su pojedini učešnici bukvalno zarobljeni po trista, četristo ili čak petstotina i osamdeset dana. Piše da za njih nema mrdanja i da moraju i pripadnice ženskog roda da se bore, to jest, daju svoj maksimum u svađanju do iznemoglosti, vređanju, pljuvanju, čupanju za kosu, grebanju, dok ih zidne novine nagrđuju stvarnim ili izmišljenim „mračnim tajnama“, lascivnim optužbama na uveseljavanje masovnog auditorijuma, gladnog tih i takvih „bitaka“. U definiciji pomenutoj na početku ovog teksta kaže se da su među gladijatorima bili i kriminalci koji su hteli da pobegnu od smrtne kazne! Ako smrtnu kaznu zamenite višegodišnjom robijom, sve će vam biti jasno, pogotovo kad pročitate da su pored kriminalaca i zarobljenika u toj borbi učestvovale i žene kao i slobodni ljudi koji su hteli na taj način da zarade ili pobegnu od siromaštva! I eto starog Rima, oživljenog, ovde među nama, eto, „panem et circenses“ (hleba i igara), eto plebsa, eto velikodušnog imperatorskog poklona za uveseljavanje masa i otklanjanja misli na surovu realnost.

A kako stoje stvari na takozvanom globalnom planu? U razvijenom, bogatom svetu sve je zapravo i počelo, sa TV eksperimentima o preživljavanju pojedinca ili gomile bačene u najstrašnije moguće uslove za opstanak. Pusta ostrva, džungle pune zverinja, zmija i otrovnih insekata, ograđene farme sa higijenom „na nuli“, zaleđena prostranstva, okoline oko živih vulkana uz stalni osnovni kontekst o veštini preživljavanja po svaku cenu.

Preživljavanja? Javlja mi se asocijacija na čitave zemlje i narode rasute širom sveta koji po zamisli Velikog brata treba da se naviknu na nametnute uslove borbe ako žele da se makar malčice, pomaknu sa mesta koje je dotaklo dno. Sve postaje uskovitlani, grozomorni rijaliti šou u kome treba da pobeđuju oni koji su spremni da ratuju do istrebljenja, saviju šiju pred jačim, mlate slabije, otimaju, izdaju bližnje, kradu, slepo slušaju gospodara… Svet postaje arena, odnosno, postaje po ko zna koji put, ali stvari se katkad otmu kontroli pa beskrajne kolone gladijatorskog kolektivita krenu ka staništu imperatora.