Glas vapijućeg u pustinji

On je nabijevskim, bogonadahnutim glasom, viđenim i poslatim odozgo, kao i snagom Jahvea iz biblijskih i postbiblijskih vremena, da se čovek nalazi pred izborom: „Svjedočim vam nebom i zemljom, da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo, dobro i zlo, rast i propadanje, i zato izaberi život, da budeš živ ti i sjeme tvoje“ (Zakoni ponovljeni, 32:19). Život predstavlja najviše merilo za čoveka; Bog je živ i čovek je živ; osnovni čovekov izbor je između rasta i propadanja. Biti živ znači rasti, razvijati se , reagovati; biti mrtav znači prestati s rastom, pretvoriti se u fosil i postati stvar. Čoveku je sa biblijskog i postbiblijskog stanovišta data mogućnost , dakle, da bira između „njegovih dobrih i niskih nagona“ (Erich From).

Zato Vuk Drašković vidi da je ulazak srpskog državnog prostora u NATO pakt osnovni uslov za njegov opstanak, život, rast i razvoj! Ono što vidi Vuk Drašković, ne vidi većina pošto se uvek „pamet nalazi u manjini“. Čuveni atinski besednik, vojskovođa i književnik Focion, iz IV veka nove ere, govorio je na jednoj agori i doživeo salve aplauza, pa se zabrinuto, postiđeno i snebivajuće obratio onome koji je stajao pored njega: „Kakvu sam to glupost rekao?“ I lovćenski pesnik kaže da je „pučina jedna stoka grdna“ dok Hristos kaže da ne može neko da kaže amin onome koji „blagosilja duhom“ kada ne zna zapravo šta on govori. Zbog toga je lako manipulisati manjinu sa većinom, jer od 7,5 milijardi stanovnika ovoga globa nema više od tri promila umnih ljudi. Na ovoj kognitivnoj istini zasniva se stalna i večita vlast nepodnošljive manjine, koja vlada sa nepodnošljivom većinom isključivo uz pomoć sedam smrtnih grehova. Zato je današnja država kao država postala magnum latrocinium, ili, zločinačko udruženje, jer je apsurdno govoriti o mogućoj izgradnji civitas dei, ili, tavorskoj državi, ili, civitas iuris.

No, to ne znači da ne treba tražiti najbolje moguće rešenje da se pronađe mir, rast, razvitak, život, duh, misao, logos, hesed i nužno je da postoje ljudi kao Vuk Drašković, koji svestan svoga pozvanja na ovoj zemlji, poziva svoje sugrađane na put spasa da se izbegne njihov apokalipsis. Ivan Pavle XXIII, ili Angelo Guseppe Ronkali, rođen u Soto in Monte, kod Bergama, kao 13. dete poštenog vinogradara, rekao je: „Mi gledamo jedan drugom u oči i tu vidimo svetlost. Danas je dan postanja, dan svetla. Ako Bog to želi, on će nam pokazati Put.“

Ova izrečena profetska misao bitno je uticala da se ne desi još 1962. godine, povodom kubanske krize, globalni nuklearni sukob između dve svetske supersile. Ne može Bog pokazati put onome koji se nalazi u zabludi, u mraku i u laži, pa nam zato sakralna misao kaže: „Upoznaj istinu, istina će te osloboditi“! To je osnovni razlog zbog čega Vuk Drašković, taj današnji Aristotel istine, misionari istinu u svim svojim romanima pošto se ne udvara ljudima, nego Istini.

U antiratnom romanu „Isusovi memoari“ na jedan potresni, ubedljivi, snažni način govori o užasima rata oslobođen svih nacionalnih i ideoloških okova, stega i ograničenja. On sve to radi u službi afirmacije istine, kao osnovnog uslova bez koga se ne može zamisliti izlaz iz ove srpsko-državne „doline plača“. Nije Srpski pokret obnove politički oslabio zato što je grešio strateški ili taktički, nego što je isključivi cilj njegovog postojanja bio da je njegov Hanan spas ovog srpskog državnog prostora i njegovih građana. Nije slučajno što je Vuk Drašković bio psihotično ravnodušan prema magiji vlasti, pošto je znao da ni Mojsije nije ušao u Hanan, nego Isus Navin, dakle, onaj pravi i istinski Vođa naroda nikada ne ulazi u Hanan, nego samo izvodi svoj narod iz pustinje i odlazi na Fazgu, na planinu Navan.

Ništa nije oportunije, popularnije, lakše, prizemnije i lažnije nego popljuvati sadašnju vlast, s obzirom da verujem da će ovi politički Vapaji Vuka Draškovića, intonirani na jedan duboko i visoko intonirani molitveni način, metafizički način, naći „iskru u kamenu“ kod sadašnje vlasti u Srbiji i koja će odreagovati tako da će usmeriti Srbiju sa jedne eventualne političke Stranputice na geopolitički Put njenog života, rasta, razvitka i spasenja. Najviši zakon je spas države, ili Salus populi suprema lex!