Glas za odbranu profesorke

Ali ne da bih je branila, već da bih stala na stranu jednog vrednog, poštenog i cenjenog profesora, koji se slučajem našao između nesrećnih okolnosti dugog perioda od predaje teksta udžbenika na štampu i štampe i propusta u vezi sa tim i njenog aktivizma u vidu analize društvenih i ekonomskih pitanja u našem društvu, sa lucidnim i jasnim kritičkim tekstovima i rado slušanim javnim nastupima.

Oni su takvi da podstiču na razmišljanje i na otvaranje očiju uspavanih građana.

Prvo ju je izvesni student optužio da prodaje ispite, pa kada je zbog izrečene neistine bio kažnjen, pronašao je da je plagirala prevod udžbenika Salvatorea, jer nije navela i prevodioca prethodnog izdanja, prof. Babića. Predsednik Vučić ju je pomenuo u jednom od svojih oda na TV da kinji tog studenta zbog toga što ima suprotno mišljenje.

Počela je i poznata hajka u Skupštini Srbije u kojoj je bio najaktivniji „ekspert“ Rističević, koji ju je između ostalog nazao „oralnom mizerijom žute boje“.

Ministar Šarčević je na ovo izlaganje izjavio da prati slučaj i da je izgleda nešto sporno sa komisijom koja je zadužena da utvrdi da li je bilo plagijata ili ne.

Komisija se izjasnila da plagijat ne postoji.

Nastavno naučno veće Fakulteta je izreklo javnu opomenu a dekan je brzo doneo odluku, kako bi stavio tačku na slučaj.

Profesorka D. Popović se na odluku žalila Odboru za profesionalnu etiku Beogradskog univerziteta, kao drugostepenom organu, koji je žalbu odbio, nakon čega je usledila odluka Fakulteta o „udaljenju sa predmeta“.

Da li neko može da kaže koji je razlog njenog udaljenja? Ako je odbijena žalba BU, zašto takvo rešenje nije sadržavala prvostepena odluka?

Sve ovo ukazuje da se iza „slučaja“ D. Popović krije osveta vlasti na njene kritičke tekstove i izlaganja, što je još jedan od stotine dokaza da vlast ne trpi kritiku i da će svakoga ko drugačije misli na različite načine, putem štampe ili sankcijama druge vrste pokušati da zaplaši ili prevaspita.

Sigurna sam da profesorka D. Popović, bez obzira koliko može da bude razočarana u svoje kolege i koliko joj je teško da ne drži nastavu, neće odustati i da neće biti zaplašena.

Ali njena hrabrost nije dovoljna.

Potrebna je i šira podrška, bar onih koji su sa njenim radom upoznati.

Zbog moralne podrške, ali i zbog jasnog stava da se ne sme igrati sa ljudima bez obzira na njihovu snagu i da je ovoj zemlji ako želi da ide napred potreban dijalog, a ne podaništvo. Stati iza profesorke Popović znači mnogo više: boriti se za demokratiju i protiv primitivizma.