Glasači umesto kandidata biraju najbolju marketinšku agenciju

On je za naš list analizirao ponašanje u kampanji četiri predsednička kandidata kojima se daju najveće šanse za useljenje na Andrićev venac; neverbalne, verbalne i vizuelne poruke koje šalju svojim potencijalnim biračima.

Uopšteno govoreći, Stojanović primećuje da je sve što izgleda kao miting, konvencija, tribina ili „spontani“ razgovor sa biračima zapravo režirani medijski nastup kandidata namenjen isključivo video kamerama čiji snimci će biti prikazivani na TV kanalima ili putem interneta.

– Tu je čovek, građanin, glasač samo statista i najmanje je važan, umesto da bude najvažniji jer on bira, odlučuje i glasa i plaća platu predsedniku, pa i apanažu svakom kandidatu. Imam utisak da niti jedan kandidat nema poštovanja prema svom poslodavcu – građaninu – smatra Stojanović.

Upravo ta prerežirana i izveštačena (ne)komunikacija sa biračima, koja ne dopire – „ne prelazi rampu“ je njegov opšti utisak predizbornih medijskih kampanja predsedničkih kandidata. Stojanović smatra da su svi predsednički kandidati pod utiskom nedavne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama i da su poželeli da se i oni „igraju“ izbora.

– Slogani deluju sklepano i neubedljivo, kao i nastupi kandidata koji su na „prvu loptu“ odabrali ton i atmosferu svojih nastupa kako bi se na taj način obratili „ciljnim grupama“ koje su odabrali kao „svoje“. Kandidati kao da nisu ni želeli da se kandiduju već su naterani u trenutku koji nikome ne odgovara. Svi kao da su imali preča posla koja su morali da prekinu da bi učestvovali na izborima koje nisu ni želeli – ističe Stojanović.

Sa druge strane, on dodaje da su oni koji su jedva dočekali ove izbore su očigledno marketinške i oglašivačke agencije, kao i one koje rade istraživanja javnog mnjenja. „Oni će najviše profitirati, a mi glasači zapravo birati „najbolju agenciju“, zaključuje Stojanović.

Aleksandar Vučić

Kandidat Aleksandar Vučić nastupa sa najviše samopouzdanja i bez trunčice sumnje u svoju pobedu, što se vidi iz njegove neverbalne komunikacije, načina kako stoji, drži ramena i glavu, kako se kreće, više se ne trudi da pred drugima bude niži nego što jeste, ne uvlači glavu među ramena, što je često činio pred stranim političarima. Stoji uspravno, prsima napred i opuštenih ramena. Istovremeno mu je verbalna komunikacija veoma agresivna, često praglasna i bezrazložno ljutita tako da je ne mogu ublažiti ni naočare, koje izgledaju kao da su savetovane od nekog eksperta za komunikaciju i taj čudan pokret guranja prstom naočara uz nos. Odabrana ciljna grupa očigledno ljudi van gradskih jezgara, sa nižom školskom i stručnom spremom, oni koji su pred penzijom i oni koji su strašljivi.

Saša Janković

Kandidat Saša Janković izgleda kao da ima najmanje samopouzdanja i da se još ne snalazi u novoj ulozi. Često je pogrbljen, skrušen, uvlači glavu među ramena, spušta pogled kao da on i nije želeo da se kandiduje, već da su drugi to od njega tražili. Uvek u poslednjim kadrovima nastupa kandidat Saša Janković ima čudan raznožni stav, koji deluje neprirodno jer nije raskorak, već nešto na ivici ravnoteže. Rukavi sakoa su mu predugački i sakrivaju mu pola šake, kao kad tinejdžerke sakrivaju šake i telo dugačkim džemperima ili duksericama jer se stide. To je inače bio problem čitave naše konfekcijske industrije dok je postojala, pravili su sakoe po meri tamo nekog izmišljenog univerzalnog Jugoslovena. Verbalna komunikacija kandidata Saše Jankovića je najpitomija i čuje se kako počne da zamuckuje u trenucima kada treba da povisi ton i vikne jer mu je tako neko napisao u tekstu. Nastupi su mu režirani tako da izgledaju intimnije, da nisu mitinzi već gotovo lični razgovori sa biračima. Odabrana ciljna grupa intelektualci, starosedeoci urbanih jezgara, umetnici i oni koji su se poslednjih decenija povukli pred došljacima, uzurpatorima i laktarošima.

Vuk Jeremić

Kandidat Vuk Jeremić izgleda najizveštačenije, sa puno grimasa i prerežiranim nastupima koji suviše izgledaju kao nedovoljno dobra imitacija američkih kampanja. On najviše insistira i na prisustvu svoje supruge u kampanji što opet podseća na zapadne kampanje, on je ozbiljan i naizgled skroman, a ona nasmejana i vesela čime šalju površne poruke da će se ozbiljno baviti državom i omogućiti ljudima veselu budućnost. Kao i nekada kod bivšeg predsednika Tadića, tako i ovde imamo previše nedovoljno prirodnog rukovanja sa statistima u publici. Ako izuzmemo kandidata Vučića koji je ulogom premijere faktički već mesecima u kampanji, kandidat Jeremić je prvi krenuo u predizbornu kampanju i pre nego što su izbori raspisani. Tako se dramaturški njegova verbalna komunikacija kreće od pitomijeg početka kampanje kao sve agresivnijoj završnici. Vrlo dobro i razgovetno govori, ali tu ubedljivu retoriku često opovrgnu grimase i nametnuti gestovi rukama čije šake sakrivaju predugački rukavi. Ciljna grupa desnog centra. LJudi koji su iskreni nacionalisti, ali ne i ekstremisti, oni koji mogu da se pomire sa Srbijom u Evropskoj uniji, ali ne po svaku cenu. Tu je i dijaspora, posebno ona mlađa.

Vojislav Šešelj

Kandidat Vojislav Šešelj mi je najviše odstupio od svog uobičajenog stila napadača koji nema dlake na jeziku, koji nikome ne dozvoljava da dođe do reči, prekida, upada, viče, napada. Kada ga sada gledam mnogo je pitomiji, ne trudi se previše, ima mnogo više ironičnog i sarkastičnog u sebi, često se smeje i iskreno podsmeva. Izgleda kao čovek koji sve zna i sve mu je jasno, a ne sme previše da priča ili ne želi ili ne vidi svrhu u tome. Kao čovek koji je završio šta je imao i spreman je da se penzioniše, ali eto mora još i ovo da uradi zbog stranke. Moram da napomenem da voleli ili ne „Radikale“, oni su za sve ove godine imali najprepoznatljiviji stil u javnim nastupima i svi su ga se pridržavali bez izuzetka. Kandidat Vojislav Šešelj sada izgleda kao bleda imitacija samoga sebe. Mislim da time može da izgubi deo standardne ciljne grupe koju čine ljudi sa „udaljenije“ desnice, tvrdi nacionalisti, starija seoska populacija i izbegli srbi, pre svega iz Hrvatske.