Glasaću za tebe ako mi zaposliš snajku

Čini se na prvi pogled da je to previše lista za tako malu populaciju i da bi politički predstavnici kosovskih Srba mogli da budu jedinstveniji. No da li je to baš tako tragično? Nije. Obzirom da je teoretski i praktično nemoguće da Srbi imaju manje od deset, a teoretski moguće a praktično nemoguće ni više od deset poslanika znači da u kvantitetu Srbi neće izgubiti ništa činjenicom da na izbore izlazi šest lista. Čak se možemo ponadati da če veća ponuda na izborima iznedriti kvalitet predstavnika u najvišem organu vlasti na Kosovu.

Pojava šest srpskih lista na izborima, u stvari, ukazuje na neke druge probleme, a to su politička bezidejnost i neorganizovanost.

U ovoj predizbornoj kampanji se pokazuje ponovo da čak ni šest lista ne mogu da iznedre nove ideje kako rešiti nagomilane probleme kosovskih Srba: Kako rešiti zastoj u formiranju Zajednice srpskih opština? Kako obezbediti kvalitetnije zastupanje srpskih interesa u Vladi i Skupštini Kosova? Kako obezbediti bolje odnose sa albanskom političkom elitom u Prištini? Na koji način nastaviti pregovore u Briselu obzirom da je dosadašnji format prevaziđen? Kako rešiti pitanja obrazovanja, zdravstva, probleme imovine, upotrebe jezika i dokumenata, implementacije zakona i drugih postignutih sporazuma od interesa za Srbe na Kosovu? Kako efikasnije raditi na pitanju svih pitanja, a to je pomirenje Srba i Albanaca?

Bezidejnost odgovora na ova i druga pitanja dovodi nas do šest lista jer niko od kandidata sa ovih lista interno među sobom ali ni sa kandidatima sa drugih lista nisu debatovali te nemaju programe, strategije, vizije pa samim tim ni lične ni organizacione stavove. Zato oni mogu svako sa svakim i niko ni sa kim i prelaze sa liste na listu.

Jedino što se trenutno zasigurno zna da Vlada Republike Srbije podržava jednu listu, što je naravno pogrešno. Jer ako su oni tako dobri kandidati sa nesumnjivim integritetom i ispravnim političkim stavovima podrška Vlade Srbije im i ne treba.

Osim bezidejnosti, drugi indikator pojave šest izbornih lista je neorganizovanost kosovskih Srba. Pokušano je na razne načine kroz političke partije, ogranke partija iz Beograda, formiranjem krovnih organizacija ali je evidentno da nijedan od ovih pokušaja nije uspeo i zato sada imamo ovu situaciju. Svaka stranka koja je u Beogradu došla na vlast od 1999. želela je na terenu da ima svoje ljude i isključivo komunicira samo sa njima. Tako je i danas. Na izborima 11. juna najviše glasova će dobiti lista koju podržava Vlada Srbije i tako će biti sve dok je u Beogradu na vlasti Srpska napredna stranka, kada jednog dana više ne bude neće biti ni ovih predstavnika Srba u kosovskim institucijama i ponovo ćemo tragati za novim ljudima i novim oblikom organizovanja.

Vulgarizacijom političkog delovanja „glasaću za tebe ako mi zaposliš snajku“ došli smo do situacije da više niko od kandidata na šest izbornih lista ne razmišlja o opštem dobru već isključivo o svojim ličnim interesima i ličnim interesima svog okruženja. Tako da možemo očekivati sledeće obrazloženje prilikom formiranja vojske Kosova: „Glasali smo za vojsku ali smo obezbedili da u njenim redovima ima deset posto Srba kako u običnim pripadnicima tako i u komandnom lancu“. Uzgred takva obaveza u zakonima Kosova već postoji.

Autor je novinar