Glavna obeležja paraćinske samouprave

Zahvaljujući takvoj politici, prema rezultatima nedavnog istraživanja, ova koalicija ima dobre izglede da dobije poverenje građana i na ovim izborima, pa stoga već uveliko konsultuje građane radi određivanja programskih prioriteta za izborni ciklus 2020-2024.

Umesto nabrajanja ostvarenih rezultata, moja namera je da u ovom tekstu podvučem glavna obeležja paraćinske samouprave, a to su, pre svega, razvijena stvarna lokalna demokratija, stručnost i odgovornost u planiranju i vođenju poslova i ravnomernost u razvoju cele opštine.

Demokratičnost u vođenju lokalne politike se ogleda, najpre, u tome što građani učestvuju u pripremanju odluka, zatim u tome što je čitav proces transparentan, te, najzad, što lokalna administracija podnosi građanima izveštaje o ostvarenim rezultatima.

U prvoj fazi, u fazi pripremanja odluka, lokalna samouprava pokreće čitav ciklus sastanaka sa građanima, javnih skupova, razgovora „od vrata do vrata“, zatim preko društvenih mreža i putem pošte.

Na tim skupovima i na druge načine, građani se izjašnjavaju o prioritetima. Kako je devedesetih godina nekad moćna paraćinska industrija zamrla, građani se izjašnjavaju, pre svega, za otvaranje novih radnih mesta.

Zatim, i u gradu i po selima, zahteva se izgradnja, rekonstrukcija ili rehabilitacija ulica i putnih pravaca; potom, izgradnja kanalizacione mreže, vodosnabdevanja, uređenja trotoara, prilaza, prolaza. Kako je 2014. godine Paraćin zadesila poplava katastrofalnih razmera, građani su posebno bili zainteresovani za regulaciju bujičnih voda i izgradnju sistema odbrane od poplava.

Razume se, ne izostaju ni zahtevi za škole i vrtiće, za zdravstvene ustanove, za domove kulture i kulturne manifestacije, za verske i sportske objekte, za programe pomoći u oblasti socijalne zaštite.

Drugo, čitav proces pripremanja, donošenja i izvršavanja odluka je transparentan, zbog čega je opština dobila priznanje za primer dobre prakse u upravljanju javnim finansijama na osnovu izveštaja Državne revizorske institucije. Treći činilac stvarne lokalne demokratije jeste podnošenje izveštaja građanima -preko novina i televizije, preko internet i fejsbuk strane, preko pošte.

Razume se, sve te želje građana opštinska administracija treba da prevede u ostvarive programe i odluke, pošto na putu realizacije mogu da se pojave razne prepreke -zakonske, finansijske ili tehničke prirode, za što je potrebna visoka stručnost i odgovornost, što je drugo važno obeležje paraćinske samouprave.

Kad je u pitanju ekonomski razvoj opštine, stručne službe su u pomenutom periodu izdale 79 građevinskih dozvola, obezbedile su sredstva iz budžeta za izgradnju infrastrukture, obezbedile su kod Kancelarije UN za projekte usluge 239.700 evra za industrijsku zonu „Zmič“; omogućile su izgradnju oko 60.000 m2 poslovnih i proizvodnih objekata za 68 lokalnih i regionalnih preduzeća, kao što su prodajni objekat „Lidl“, etno-selo „Stolovo“, hotel „Biogor“ u Sisevcu i dr. Razume se, stručne službe su omogućile ostvarenje želja građana i u drugim oblastima, počev od infrastrukture i vodosnabdevanja, do zdravstva, prosvete, kulture i sporta.

Treće važno obeležje paraćinske samouprave jeste ravnomernost u razvoju cele opštine, što ponekad nailazi na nerazumevanje i negodovanje građana, na primer, onih iz grada da se mnogo više ulaže u razvoj sela ili pak ovih sa sela da se više ulaže u razvoj grada. Ali, kad se posmatra opština kao celina, onda se vidi da je sve vreme vođena politika ravnomernog razvoja.

Doduše, kako su sela nekad bila zapostavljena, a sada su dobila asfaltirane ulice, uređene poljske puteve i vodotokove, iznošenje smeća, vodovod, ambulante, škole sa fiskulturnim salama, domove kulture, prodavnice, kafiće, igrališta, te kako su povezana sa gradom i međusobno dobrim asfaltiranim putevima i gradskim prevozom, onda deluje kao da se u sela zaista više ulaže.

Međutim, i da je tako, to ima opravdanja, jer se time izjednačavaju uslovi života sela i grada, čime se zaustavlja egzodus ljudi sa sela u gradove, pa čak i omogućava povratak makar onih koji izgubili radna mesta u nekada velikim fabrikama, još iz 19. veka, kao što su Srpska fabrika stakla, Štofara ili Cementara.

Navedena obeležja paraćinske samouprave -stvarna demokratičnost, stručnost i razvojna ravnomernost, treba da budu, zapravo, obeležja ne samo lokalne, već svake odgovorne državne politike.

U svetlu jedne takve lokalne politike, čini se da je opravdan predlog da se odvoje lokalni od republičkih izbora, što je, u stvari, praksa u razvijenim demokratijama, pa da se bojkotuju samo republički izbori, sve dok se ne ostvare izborni uslovi u kojima građani mogu da izaberu svoje predstavnike, a ne da, kao sada, u skupštinskim klupama sede predstavnici stranaka odnosno šefova stranaka ili pak oni, tzv. slobodni poslanici, koji nikoga ne predstavljaju do same sebe.

Autor je profesor u penziji iz Paraćina