Glavni protivnik je apstinencija

Platforma za te izbore je bio naš program za godinu prekretnice u 20 tačaka. Naša strategija, kao lidera opozicije u tom trenutku, bila je da pokušamo da okupimo novu političku scenu, novu levicu, desnicu i centar, pri čemu je DJB stranka centra. Deo strategije je bio da na toj novoj političkoj sceni nema mesta za stare istrošene stranke i političke lidere koji su doveli Srbiju do vladavine Vučića i SNS-a, koji su u prošlosti radili sve ono što Vučić danas radi još bolje od njih. Bolje po partokratiju, a naravno pogubno po Srbiju.

Naš plan je bio da objedinimo nove političke lidere oko predsedničkih izbora, da se okupimo oko zajedničke platforme za godinu prekretnice i da napravimo zajednički plan ne samo za predsedničke, već i za parlamentarne i beogradske izbore. Novi lideri su svakako planirali osnivanje dve nove političke organizacija na levom i desnom centru i zajedno sa DJB bi činile glavnu snagu nove političke scene koja bi uspela da animira i veliki broj apstinenata i praktično oduvala parazitsku partokratiju na izborima. Ovaj plan je podržao i Beli.

Da smo uspeli da realizujemo ovu strategiju, izborili bismo drugi krug protiv Vučića i pobedili ga u drugom krugu. To bi dovelo do raspada SNS koalicije i samog SNS-a na Vučićevo i Nikolićevo krilo, do pada vlade, a zatim i parlamentarnih i beogradskih izbora. Ovim bismo počistili političku scenu.

Strategiju nismo uspeli da sprovedemo. Ne postoji dobra strategija na papiru. Strategija je dobra samo ako uspe. Grešku ne tražimo kod drugih. Tražimo je kod sebe. Pitanja koja postavljamo su: da li smo mogli da uradimo nešto drugo i ostvarimo strategiju ili je sama strategija bila nerealna i preuranjena. Da li smo mogli mekše da nastupimo u razgovorima? Da li je trebalo da izađemo sa detaljima razgovora još u decembru? Da li bi išta od ovoga pomoglo da postignemo cilj: da sprečimo pobedu Vučića i prvom krugu i da ga pobedimo u drugom? Ili je bitka već unapred bila izgubljena i trebalo je to da prihvatimo kao što nam je sugerisano od mnogih, da presedimo ove izbore i mislimo na sebe?

Kako nismo uspeli da postignemo dogovor, videći da sigurno srljamo ka pobedi Vučića u prvom krugu, pokušali smo krajem februara da sve jasno upozorimo koje su posledice guranja glave u pesak pred tom činjenicom. Strategija dva kandidata bez zajedničkog programa i zajedničke ideje bila je očigledno gubitnička strategija. Nije bilo spremnosti da se ta činjenica čuje. Napadani smo zato što to uopšte govorimo.

Nespremni da prihvatimo poraz protiv Vučića u prvom krugu, pokušali smo da vodimo kampanju za povećanje izlaznosti i buđenje apstinenata. Centralna poruka kampanje je bila: glasaj za koga god misliš da je najbolji, samo glasaj, ne moraš za nas, glasaj protiv Vučića. I nismo uspeli. Osim oko 25% birača koji su glasali za DJB pre godinu dana i koji verovatno ne bi ni izašli na izbore da se nismo kandidovali, druge apstinente nismo uspeli da animiramo. Kampanja je bila potpun promašaj. Apstinenti nisu reagovali na nju.

Pravili smo i greške. U dva navrata smo objavili istraživanja javnog mnjenja koja nismo sami sproveli, koja su nam došla od izvora koji su nam do tada davali pouzdane informacije o anketama. Oba su bila potpuno iskrivljena. To se više nikada neće ponoviti. Više ne verujemo nikome osim sopstvenim istraživanjima. Naše terensko istraživanje koje smo sproveli u februaru se, nažalost, pokazalo kao potpuno tačno. Ono je pokazalo da Vučić ima podršku oko 35% punoletnih građana Srbije, da opozicija ima oko 25%, a da je apstinenata oko 40%.

U žaru borbe za pravo glasa u Skupštini i otpora protiv brutalnog silovanja te institucije otpevali smo pesmu Pada vlada što se našim biračima nije dopalo, a apstinente nije privuklo u većem broju. Ni to se više neće ponoviti.

Mi nismo trčali da pobedimo jer smo jasno rekli da nas predsednička pozicija ne interesuje, već da pomognemo da dođe do drugog kruga. Nas interesuje izvršna vlast, mesta predsednika vlade ili predsednika opštine, mesta gradonačelnika. Jedino sa tih pozicija i možemo da menjamo sistem.

Na kraju, Vučić je pobedio u prvom krugu sa 34% glasova punoletnih građana Srbije. Pobedio je medijskim mrakom, strahom, kupovinom glasova, ali to smo znali i pre izbora. Na izbore nije izašlo 2,2 miliona punoletnih građana Srbije. To je više glasača nego što je Vučić osvojio glasova. Za drugi krug nam je nedostajalo 372.000 glasova. To je preko 10% od izašlih birača. NJih nismo uspeli da animiramo. U tome jeste i naš neuspeh. Jer oni su nam bili cilj.

Naš glavni protivnik nije Vučić. O njemu je sve rečeno i njim se više nećemo baviti. Naš glavni protivnik je apstinencija. Zajednički zadatak je da što više opoziciono nastrojenih apstinenata vratimo u politički proces. To je jedini način da pobedimo zlo koje uništava Srbiju.

Naš protivnik je apatija. Naš protivnik je većinsko mišljenje da su svi isti i da se ništa ne može promeniti.