Gluvo doba za mutne odluke

Da podsetimo, odlukom Vlade, a valjda i na preporuku stručnih timova koji se bave epidemijom korona virusa, uvedena je mogućnost da se svi stariji, kojima je prethodno zabranjen izlazak iz svojih kuća i stanova, mogu kretati, odnosno mogu kupovati nedeljom u određenim prehrambenim radnjama u vremenu od 4 do 7 časova, odnosno od 3 do 8, ako se računa odlazak do samousluga i povratak kući.

Još dok se nečiji potpis na ovu odluku nije ni osušio, preksinoć je obnarodovano da u to vreme mogu da se kreću i mlađi ljudi, odnosno svi oni kojima je u to doba dosad važio policijski čas.

Javnost dosad nije čula suvisla razjašnjenja za ove odluke, a verovatno je najviše zanima zbog čega su ove mere uopšte donesene.

Ako se shvatilo da u zemlji nema dovoljno volontera i dobrih komšija da pomognu penzionerima prilikom kupovine, šta je onda pravi razlog da se u cik zore pozovu ljudi da to obave sami.

Na stranu to što je ukinut i gradski prevoz, a dežurne radnje, kao na primer u beogradskoj Rakovici, udaljene su po nekoliko kilometara od stambenih blokova i zgrada.

Da li je neko razmišljao da, ako već ima osnovanih razloga za uvođenje ovakvog potrošačkog tročasa, to učini u normalno doba, npr. posle 17 časova, kada je već produžen policijski čas za ostale građane. Ili od šest časova ujutro, kada je to za sve normalnije i praktičnije. I zašto onda, kada je već dozvoljeno penzionerima da kupuju u gluvo doba noći, bez opasnosti od prenošenja virusa od mlađih sugrađana, sada i svi ostali mogu da šetaju od tri ujutro.

Da im pomognu ili da ih prevezu?

Pa da imaju još veći rizik da se inficiraju. Da li je toliko pozivana struka ovde umešala svoje prste? Ako nije, šta čeka? Da li su trgovci pitani da li će, i kako će moći da se organizuju za ovakvu meru, i kako će svoje zaposlene razvoziti u tri posle ponoći?

I konačno, zašto bi se to radilo jednom sedmično i to u nedelju, u cik zore. Zar nije bolje to organizovati, kao što rekosmo, dva ili tri puta nedeljno predveče posle 17 časova, kada nema šansi za prenošenje zaraze od drugih ili rano pre podne, ako već nije bitno da li su mlađi napolju?

Samo ovih nekoliko nerazjašnjenih pitanja, odnosno nepostojanja suvislih odgovora, dovoljno govore da je nadležnima, kada je reč o ovom problemu, logika strana, a ako je „struka“ zaista ovo odobrila, onda imamo debeli problem. Kao onomad – da treba da idemo u Milano na rasprodaje u vreme najsmešnijeg virusa u istoriji.

Autor je novinar sa Miljakovca