Rasprava koja se poslednjih meseci vodi o genetski modifikovanoj hrani trebalo bi duboko da nas zabrine. Razlozi za zabrinutost, međutim, ne leže u navodnoj štetnosti genetski modifikovanih organizama (GMO) po ljudsko zdravlje, već pre u načinu na koji je srpska javnost, uključujući brojne visokotiražne medije, pristupila ovoj temi. Da li je genetski modifikovana hrana toksična, ne znam. Ali da je rasprava o GMO duboko nezdrava, u to nema nikakve sumnje: ne mogu da se setim kada se poslednji put o nekoj temi razgovaralo tako neodgovorno i neozbiljno, uz takav manjak činjenica i takav višak emocija i manipulacija.
Očekivao sam da će Danas, kao list poznat po svojoj odanosti racionalnom dijalogu, pokušati da promeni ovo stanje stvari i da će ovoj komplikovanoj temi prići vođen razumnim argumentima i poštovanjem za naučne dokaze. Međutim, sudeći po redakcijskom komentaru od 25. 10, Danas je kapitulirao pred masovnom histerijom i stavio se na stranu tabloida, a protiv nauke. U komentaru se kaže da „pouzdani, naučni i ozbiljni izvori nisu uspeli da ubede građane da je genetski modifikovana hrana bezbedna za njihovo zdravlje danas, a naročito za njihovu genetsku budućnost.“ Međutim, umesto da se zapita zašto je to slučaj, zašto naučni argumenti u srpskoj javnosti ne prolaze, redakcija Danasa je rešila da se de facto stavi na stranu teorije zavere o GMO. Usput je uspeo i da zada nekoliko niskih udaraca nauci, konstatujući da u jednom društvu odlučuju ne naučnici, nego narodni izabranici „koji moraju da vode računa i o raspoloženju naroda“.
Naravno da odlučuju narodni izabranici, ali imaju li ti izabranici nekakvih obaveza prema činjenicama i naučnom konsenzusu, imaju li obavezu da se sami informišu o važnim pitanjima i da o tome informišu i javnost, ili im je dozvoljeno da bez zazora prihvataju svaki hir većine, ma koliko da je iracionalan? Šta će biti ako sutra većina građana poveruje u razne teorije zavere u vezi sa, na primer, vakcinacijom? Hoće li se Danas staviti na stranu masovnog raspoloženja, a protiv naučnika, i podržati ukidanje obavezne vakcinacije?
„Raspoloženje naroda“ ne pada s Marsa, nego se kreira. Tvrdnje o štetnosti GMO po zdravlje ljudi godinama se prenose bez ikakvih rezervi kao da je reč o nesumnjivoj naučnoj istini, iako to nipošto nije slučaj. Uporno se izveštava o zabrani GMO u raznim zemljama, a ćuti se o tome da je Evropska unija, nakon rigoroznih kontrola, odobrila uzgajanje većeg broja sorti genetski modifikovanih žitarica. Uporno se ćuti i o tome da je veliki broj naučnih organizacija i regulatornih tela stao na stanovište da je GM hrana bezbedna. Zbog svega toga, rasprava o GMO u srpskoj javnosti nema oblik razumnog razgovora: mediji uporno i sračunato šire paniku, zanemaruju sve što ne ide u prilog tezi o razornim efektima GMO, ustupaju neograničen prostor nekolicini dežurnih kritičara GMO tehnologije, i podgrevaju najdublje strahove stanovništva, ukidajući svaku mogućnost racionalne rasprave o ovom pitanju.
Naravno, ni ostrašćenost u vezi sa GMO ni manipulacije emocijama kojima se koriste protivnici te tehnologije nisu srpski specijalitet. Zastrašujuće slike paradajza iz kog viri špric (iako se genetički modifikovan paradajz uopšte ne proizvodi) i još strašnije slike izobličenih glodara koji su navodno oboleli jer su se hranili GM kukuruzom (iako je dokazano da je studija iz koje su te slike preuzete naučno bezvredna), sve su to sredstva kojima se anti-GMO aktivisti koriste širom sveta. Razlika je, međutim, u tome što se u globalnoj raspravi može čuti i druga strana, dok u Srbiji, zemlji u kojoj su teorije zavere endemska bolest, a iracionalni strahovi nacionalni sport (dovoljno je setiti 1999. godine kada su se građani Srbije masovno krili od pomračenja sunca!), to nikako nije slučaj. Probajte da kažete nešto u korist GM hrane i odmah ćete biti optuženi da ste trovač, špijun, i plaćenik Monsanta.
Da li je GMO hrana bezbedna za ljudsku ishranu, nisam stručan da procenim, ali evo nekih institucija koje smatraju da jeste: Američka asocijacija za unapređenje nauke (AAAS), Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Američka medicinska asocijacija (AMA), Generalni direktorat EU za istraživanje i inovacije, američka Nacionalna akademija nauka (NAS), Kraljevstvo društvo (Royal society, de facto akademija prirodnih nauka Velike Britanije). Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) takođe je dala pozitivno mišljenje o brojnim vrstama genetski modifikovanog kukuruza, soje, i uljane repice. Najzad, razvoj GMO eksplicitno je podržalo dvadesetak dobitnika Nobelove nagrade za hemiju i medicinu.
Sva ova mišljenja se, naravno, mogu osporavati, i siguran sam da postoje razni razumni i ozbiljni argumenti protiv GMO i protiv uticaja multinacionalnih kompanija na svetsku poljoprivredu. Problem je, međutim, u tome što se u srpskoj javnosti o stavovima koje sam naveo ne može čuti ništa ili gotovo ništa, ali nam se zato svakodnevno serviraju tvrdnje da GMO hrana izaziva rak. Građani Srbije imaju pravo na stav o GMO, ali isto tako imaju i pravo na objektivno i celovito informisanje o ovom pitanju. To pravo srpski mediji su im uskratili svojim jednostranim i uzbunjivačkim izveštavanjem.
Da zaključim, možemo razgovarati i o „raspoloženju naroda“ i o referendumu, ali nemojmo pritom zaboraviti da pozivanje na volju naroda ima smisla samo onda kada demokratske institucije funkcionišu, kada mediji rade svoj posao, i kada postoje uslovi za slobodnu, staloženu, i argumentovanu razmenu mišljenja. Nažalost, kada je reč o GMO, sve mnogo više podseća na stanje medijske hajke i lova na veštice koje nam je dobro poznato iz devedesetih.
Autor je mlađi naučni saradnik na Kraljevskom koledžu Univerziteta Kembridž
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
