Foto: FoNet/ Aleksandar LevajkovićObično se posle prvih godinu dana neke vlasti navodi šta je sve urađeno i šta su građani dobili. U Beogradu, nažalost, posle godinu dana dvojca Vesić – Radojičić, građani broje šta su sve izgubili.
U prošloj godini postali smo drugi glavni grad u Evropi, posle Tirane, koji je ukinuo železničku stanicu u centru grada. Zamenik gradonačelnika kaže da je tamo bilo smeća i pacova. Da li će razmontirati i Đerdap, ukoliko tamo neko vidi nekog pacova? Ukidanje železničke stanice i pruge oko Kalemegdana ne samo da je otežalo pristup jezgru prestonice svim stanovnicima Srbije, pa i stranim turistima, već je učinilo da najopasniji hemijski otpad, umesto okolo, sada prolazi kroz sam centar grada, kroz Vračarski tunel.
Kao da sve ovo nije dovoljno, nova „glavna“ železnička stanica „Prokop“ nema ni staničnu zgradu, kao ni pristup sa auto-puta, a dok pišem ovaj tekst još uvek nema ni pokretnih stepenica ni liftova.
Beograđani su ostali i bez glavne autobuske stanice, umesto koje su se pojavila dva „aneksa“. Vlast SNS je krajem februara prošle godine ozvaničila početak izgradnje nove glavne autobuske stanice na Novom Beogradu, u završnici izborne kampanje. Od tada je prošlo više od 15 meseci, a da gradnja nije ni počela. To što se golim okom ništa ne vidi, ne sprečava zamenika gradonačelnika da tvrdi da se sve vreme radi.
Isto važi i za njihovo glavno predizborno obećanje: prva linija metroa do 2022. godine! Nedugo nakon izbora gradski arhitekta je izjavio da metro nije prioritet sve do 2027. godine. Pitam se, da li je legitimna vlast koja tako brutalno laže i krši dogovor sa građanima koji se kuje u izbornoj kampanji. E, zato nam treba drugačiji sistem, kao i smenjivost vlasti, kako bi se odgovaralo za svaku izgovorenu reč, a pogotovo za štetu koja se napravi!
O uništavanju GSP-a kroz odlivanje novca podobnim privatnicima, nabavci nula (0) tramvaja i ukidanju trolejbusa smo već podrobno govorili.
Ovo je jedina vlast u novijoj istoriji prestonice koja nije ostavila nijedan kapitalni projekat. Još gore, umesto da naprave još neki most na Dunavu ili Savi, oni žele da sruše potpuno funkcionalan tramvajski most. Navodno, buka smeta budućim stanarima Beograda na vodi. Struka je sugerisala da se doda most blizanac pored postojećeg i da se ne ruši ono što su generacije pre nas radile.
Dolazimo do suštine. Ova vlast želi pošto-poto da novi centar Beograda bude privatno naselje „Beograd na vodi“. Gotovo svi javni radovi, iz džepa poreskih obveznika, u funkciji su toga. Tunel kod Ekonomskog fakulteta od 200 miliona evra treba da otčepi to naselje, ukinuli su železnicu zbog stambenih zgrada, umrtvljuje se Stari grad, izaziva se kolaps u istinskom centru, menjaju se trase nekog budućeg metroa isključivo u funkciji tamošnjih zgrada.
Kada smo u skupštini grada upitali koliko se sliva u gradski i republički budžet od tog „najvećeg razvojnog projekta“ – muk. Poklonili smo zemljište od milijardu evra i obavezali se na radove od još toliko, a obični ljudi nemaju ništa? Neko će odgovarati zbog toga.
Problem je što se ovakvom politikom ne menja samo identitet Beograda, već što se menja i njegov karakter. Od industrijskog i trgovačkog grada, koji je koristio svoje reke za pretovar i uključivanje Srbije u globalne robne tokove, Beograd pod vlašću SNS postoje jeftina i banalna destinacija za slovenačke i bugarske vikend turiste.
Nemam ništa protiv turista, naprotiv, ali grad od 2 miliona ne može da živi samo od njihovog bakšiša. A u Beogradu na vodi će domaći spekulanti i „zaslužni kadrovi“ prati novac i praviti privatne žurke, dok će naše ćerke moći tamo da uđu samo kao švalje i sobarice. Takvu budućnost želimo?
Uprkos svemu, ima razloga za optimizam. Zajedničkom borbom građana, struke i opozicije vlast je naterana da odustane od nerazumne pešačke zone na Topličinom vencu i oko Trga republike. Stvorena je klima da Upravni sud može slobodno da presuđuje u slučaju gondole, pa je rešenjem privremeno zabranio radove. Naterali smo ovu vlast da se pozabavi divljom gradnjom, kao i da se konačno obavežu da će graditi nove škole i obdaništa.
Do sada su bili izgradili nula (0) vrtića od temelja, a ne tako davno, gradski sekretar Slavko Gak nam je poručivao da nam ni nove škole ne trebaju. Naterali smo ih i da ove godine po prvi put kupe nove autobuse, doduše uzeli su najgore, na nameštenom tenderu.
Na kraju da malo i pohvalimo gradsku vlast. Zamenik gradonačelnika je otvorio pingvinarijum.
Nije tačno ni da baš ništa nisu izgradili. Završili su projekat rekonstrukcije Ulice Bore Stankovića kod Hrama Svetog Save, od čitavih 200 metara. Trebalo im je 20 meseci. U proseku 0,3 metra dnevno.
Naša prestonica je preživela bombe Turaka, Austrijanaca, Nemaca, pa i „saveznika“. Preživeće i Srpsku naprednu stranku. S obzirom da samo 36 odsto naših sugrađana misle da grad ide u dobrom smeru, ova najnovija pošast će trajati mnogo kraće nego što se mislilo pre samo godinu dana. Svetlo na kraju tunela.
Autor je šef odborničke grupe Saveza za Srbiju u Skupštini grada Beograda
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
