Golgote Milorada Pupovca

Govori i o tome gde živimo, i, više od bora i sedih vlasi, o tome koliko nam je godina. Milorad i ja nismo ideološki istomišljenici, zapravo smo, oko pitanja koja su teorijska, knjiška ideologija, dosta udaljeni. Nemam pravo da o Miloradovim pogledima sudim i da ih karakterišem, ali ja sam desničar, ili, ako hoću da ušećerim samog sebe, desnocentrista.

Ali nas, svim ovih godina, nikada naše ideološke razlike nisu sprečavale da, kao civilizovani ljudi, o različitim pogledima na svet, našim ili nekog trećeg razgovaramo, i da se, opet kao civilizovani ljudi, zapravo oko lavovskog broja pitanja, onih vezanih za temeljne, osnovne vrednosti demokratije, ljudskih i manjinskih prava, supremacije znanja nad neznanjem, pameti nad glupošću, čovečnosti nad neljudskošću složimo. I ako imam pravo da to kažem, i onda kada se nismo slagali, razumeli smo razloge naših neslaganja. I duboko verujem da je, kao što sam ja, sa Miloradom svako ko je nesaglasan, mogao i može da o razlozima i posledicama nesaglasja civilizovano razgovara.

Protiv Milorada Pupovca se mesecima vodi kampanja. Ta je kampanja prethodnih nedelja kulminirala. Gotovo da ne postoji političko oruđe koje u toj kampanji nije korišćeno. Imenovani i oni koji se kriju iza pseudonima su ga na društvenim mrežama najogavnije izvrgavali ruglu i napadali lično, na televizijskim i radio emisijama je lučena sva jed ovoga sveta na njega. Sakupljani su potpisi za navodni građanski referendum, o svemu su tome, u jednom sjajnom tekstu, koji je dao savršen presek stanja duha među „referendumašima“, pisale zagrebačke „Novosti. Referendum je trebao biti o koječemu, a suštinska su meta zapravo bili Srbi u Hrvatskoj, njihovo političko predstavljanje i najjača stranka koja ih predstavlja. Govoreno im je i bez reči, sasvim jasno, tokom sakupljanja referendumskih potpisa, da su građani drugog reda. Konačno, prelazilo se na nasilje, i ne više samo verbalno. Podnošene su različite prijave, paljene su novine, traženo je potpisivanje deklaracija o lojalnosti državi na čijem se ustavu Pupovac toliko puta zakleo.

Ali da budem sasvim jasan, ne vodi se kampanja protiv Milorada Pupovca zbog njegovih političkih stavova. Ne vodi se ni zbog vlade koju podržava. Oni koji kampanju vode, paradoksalno, većinski podržavaju istu vladu i istog premijera koje su izglasala i tri saborska zastupnika SDSS-a. Nije Pupovac napadnut od opozicije, ne udaraju po njemu, do petka 28. septembra, često polupismenim rečima, levičari, protivnici HDZ-a. Kampanja se protiv Milorada Pupovca vodi zbog toga što je Srbin i politički predstavnik Srba u Hrvatskoj. Vodi se zbog toga što govori o onome što se dogodilo u „Oluji“ i „Bljesku“, vodi se zbog Biltena SNV-a, zbog Jasenovca i Jastrebarskog, Paga i tabli koje se šetaju do Novske, vodi se zato što svojim prisustvom, on kao najistureniji, ali i drugi politički i drugi predstavnici Srba u Hrvatskoj, od lokala, od parohija, od opustelih sela i grobalja, do Sabora, svedoče o trajanju, o nezaboravu, o suživotu, o istini, o terminima koji su, očigledno, delu građana Hrvatske strani i neprijateljski.

U petak je ta kampanja dobila novi, dramatični, zamah. Napad na Milorada Pupovca i Borisa Miloševića u Zagrebu je samo kreščendo, posledica jedne bestidne kampanje protiv političkih predstavnika Srba, ali, realno, i ljudi koje oni predstavljaju. NJihovih glasača. Kroz Golgote je prolazio moj prijatelj Vojo Stanimirović. Prolazili su kroz javnu šibu i mnogi drugi. Nije ovo prva kampanja. Nije verovatno ni poslednja. I, da, naravno, napad poput zagrebačkog može da se desi bilo gde u svetu. Svuda postoje oni koji se ne vide na televizijskim ekranima, koji nemaju hrabrosti da slože svoju ili znanja da ponove tuđu rečenicu, i da jasno, licem prema suncu, pokažu šta misle. Svuda postoje oni koji samo smeju da udare bez reči, s leđa, i posle se, u nekom budžaku, hvale svojom podlošću. Ima ih u svakom gradu i svakoj državi, ima ih u svakom narodu.

Verujem da je poslednji čas da hrvatska država, ona koja ima Ustav koji je izglasan i zahvaljujući glasu Milorada Pupovca, da hrvatska vlada, da hrvatsko društvo koje je u Evropskoj uniji i zbog onoga što je Pupovac činio tokom pristupnih razgovora, pokažu da oni koji iz mraka, sa leđa, podmuklo napadaju nisu većina. Da je poslednji tren da se prekine kampanja protiv Pupovca i drugih predstavnika Srba u Hrvatskoj.

I svako će, u narednim danima, u Hrvatskoj i regionu, imati priliku da se jasno opredeli. Da definiše i sebe, i kako vidi budućnost regiona.

Autor je funkcioner Demokratske stranke Srbije