Gomila netačnih tvrdnji i informacija

1. Moje ime je Suzana Polić, a ne Suzana Polić Radovanović, kako ste nekoliko puta netačno naveli u članku;

2. Netačno je (kako ste preneli da tvrdi Joakim Striber), da sam doktorirala na fakultetu za multidisciplinarna istraživanja, jer takav fakultet ne postoji. Doktorirala sam na Univerzitetu u Beogradu (sadašnji naziv Studije pri Univerzitetu), a ne na bilo kojem pojedinačnom fakultetu.

3. Od osnivanja instituta sam rukovodilac Centra za multidisciplinarna istraživanja sa istraživačkom laboratorijom, a ne, Centra za multidisciplinarne studije, (kako ste preneli da tvrdi Mila Popović Živančević). Takav centar u Centralnom institutu za konzervaciju (CIK) nikada nije postojao, CIK nema ni multidisciplinarne studije;

4. Tvrdnja koju ste preneli, da ne znam da pokrenem laser, a da sam doktorirala na primeni lasera, predstavlja „contradictio in adjecto“, pa se apsurd netačnosti ove informacije logički i ne može dokazivati;

5. Netačan je navod koji ste preneli, da se nikada nisam bavila rešavanjem konzervatorskih problema. Istraživanja o konkretnim konzervatorskim problemima objavljena su mi u prestižnim međunarodnim naučnim časopisima kao što su Ceramics International, International Journal of Conservation Science, Journal of Non-Crystalling Solids, Lasers in ingineering, Journal of Russien Laser Research, Energy and Buildings. Istraživanja o konzervatorskim problemima su mi tokom prošle godine citirana od strane instituta u Indiji (Department of Materials and Metallurgical Engineering, Indian Institute of Technology, Kanpur) u takođe prestižnom međunarodnom naučnom časopisu kao što je Journal of Materials Processing Technology, kao i od strane Kraljevskog britanskog hemijskog društva (Royal Society of Chemistry UK) u časopisu Journal of Analytical Atomic Spectrometry. Naučni radovi o konkretnim konzervatorskim problemima uvršćeni su mi između ostalog u kongrese o zaštiti nasleđa u Atini (Cultural Heritage of the Mediterranean Basin) i Beču (Conference Cultural Heritage and New Technologies), a u Veneciji dva puta iz oblasti primene robotike u zaštiti nasleđa (Robotics Innovation for Cultural Heritage), i bili povod da me kineska strana uključi u delegaciju istraživača srednje Evrope koja je krajem 2014. godine studijski boravila u više gradova Kine. Za doprinos primeni novih tehnologija u zaštiti kulturnog nasleđa dobila sam 2014. godine nagradu „NOVUM QUALES“. O konkretnim konzervatorskim problemima pod mojim mentorstvom, pred nadležnom komisijom u Narodnom muzeju u Beogradu odbranjeni su radovi za savetnička muzejska zvanja („Konzervacija nakita iz Groba br. 18, sa arheološkog lokaliteta Stari vinogradi kod Čuruga“ i „Zaštita arhitektonske arhivske građe primenom komparativnih metoda“ – dokumenti Nikole Krasnova). Dokumentacija CIK pokazuje izveštaje koje sam potpisala o konkretnim konzervatorskim problemima, a upravo iz štampe izlazi koautorska knjiga o zaštiti izuzetnog arheološkog nalaza – srebrnog pojasa tipa Mramorac iz Batinca kod Ćuprije… Na Univerzitetu u Beogradu bila sam član mnogih komisija za odbranu master radova u oblasti preventivne konzervacije i član komisija za ocenu i odbranu doktorskih disertacija iz oblasti tehničkih nauka, sa vrlo konkretnim predmetima primene lasera na materijalima i patentima u oblasti tehnike.

6. Netačan je navod koji ste preneli da je Joakim Striber „…osnovao i vodio laboratoriju CIK“. Do sada se nisu stekli materijalno-finansijski i drugi neophodni uslovi da se donese akt o osnivanju laboratorije i uputi zahtev za akreditaciju. CIK po sistematizaciji nema posebno mesto rukovodioca laboratorije. Joakim Striber nikada nije bio zaposlen u institutu, već je kao spoljni saradnik radio na poslovima nabavke opreme i njene primene, po ugovoru o autorskom delu.

7. Netačna je tvrdnja Joakima Stribera koju ste preneli, da se laserska oprema ne koristi, kao i da se o njoj neadekvatno brine. Laserska oprema se koristi. O njoj brine tim stručnjaka za lasersku tehniku, sa dugogodišnjim iskustvom i pod nadzorom jednog redovnog profesora univerziteta i jednog naučnog savetnika. Neposredno odgovorno lice za laser izabrano je po pozivu na koji se prijavio i Joakim Striber. Komisija sastavljena od stručnjaka iz pet institucija (Elektrotehnički fakultet, Mašinski fakultet, Institut tehničkih nauka SANU, Institut IHTM, Institut za fiziku), jednoglasno je izabrala stručnjaka koji je sada angažovan, odnosno, jednoglasno nije izabrala Joakima Stribera. O tome postoji uredna dokumentacija.

8. Netačna je tvrdnja Joakima Stribera, koju ste preneli, da je „….prekinut svaki vid dosadašnje saradnje sa kulturnim i naučnim ustanovama u zemlji i inostranstvu…“. Institut u ovom trenutku aktivno sarađuje, dakle radi projekte sa preko dvadeset ustanova kulture i nauke, obavlja saradnju i razmenu sa ustanovama iz inostranstva i realizuje projekat sa Međunarodnim centrom za proučavanje, očuvanje i restauraciju kulturnih dobara (ICCROM).

9. Netačan je navod Joakima Stribera koji ste preneli, da za tridesetak saradnika CIK nije produžen ugovor. Zbog završetka projekata, ugovori nisu produženi sa svega četvoro saradnika.

10. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević, koju ste preneli, da formiranje razvojno-istraživačkog centra u CIK u vreme kada je ona bila v.d. direktora, „…nije uspelo zbog sabotiranja Suzane Polić“. Statut CIK daje isključivu nadležnost direktoru da formira centar, nakon što za to dobije saglasnost Upravnog odbora i osnivača, odnosno Ministarstva kulture. Zato ni pravno, a ni tehnički, nije izvodljivo da bilo koje zaposleno lice svojom sabotažom onemogući direktora da uradi ono na šta direktor ima zakonsko pravo.

11. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević, koju ste preneli, da mi je spremala otkaz „zbog neispunjavanja radnih obaveza i narušavanja ugleda instituta“. U skladu sa Zakonom o radu, prestanku ugovora o radu prethodi pisano upozorenje u kojem se zaposleni obaveštava o postojanju razloga za otkaz. Dokumentacija CIK potvrđuje da mi nikada nije uručen bilo kakav dokument opomene u vezi mogućeg prestanka ugovora o radu „zbog neispunjavanja radnih obaveza i narušavanja ugleda instituta“.

12. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević, koju ste preneli, da je Upravni odbor, u vreme kada sam bila član ovog tela, opstruisao rekonstrukciju zgrade, koju je navodno trebalo da finansira francusko-belgijski konzorcijum. Dokumentacija CIK potvrđuje da na dnevnom redu Upravnog odbora nikada nije bio dokument ponude ovakvog konzorcijuma za finansiranje rekonstrukcije, pa ni dokument kojim se potvrđuje da je takav konzorcijum uopšte i formiran;

13. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević, koju ste preneli, da su se revizije završile i da ništa nisu našle. Dokument pod nazivom „Konačni izveštaj o obavljenoj internoj reviziji u Centralnom institutu za konzervaciju u Beogradu“ Grupe za reviziju Ministarstva kulture i informisanja, sadrži vrlo konkretne nalaze iz kojih se vidi da je po 32 osnova, od kojih 13 ima oznaku visokog prioriteta, neophodno uvođenje instituta u rad u skladu sa zakonom, na čemu se i radi poslednjih meseci;

14. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević, koju ste preneli, da nije napravljen nikakav pravni ili finansijski prekršaj. Dokumentacija CIK pokazuje da je prekršaja bilo, a za ilustraciju, Ministarstvu kulture i informisanja upućen je sudski predmet u vezi sa krajnje bizarnim slučajem zbog kojeg je institut morao da plati kaznu od 300.000,00 dinara za nepostupanje Mile Popović Živančević po nalogu suda. Pri tome je reč o presudi koja joj je izrečena u njenom privatnom sporu.

15. Netačna je tvrdnja Mile Popović Živančević da je CIK bila jedina vladina ustanova koja nije trčala za budžetom. Dokumentacija CIK pokazuje da je institut permanentno tražio sredstva od Ministarstva kulture i da nije samoodrživa institucija, što uostalom pokazuju i značajni dugovi koje je za sobom ostavila Popović Živančević, a koje je saniralo Ministarstvo kulture i informisanja;

16. Netačna je informacija koju ste preneli, da je CIK sada sedište Regionalnog saveza međunarodnog komiteta muzeja za jugoistočnu Evropu (ICOM SEE). CIK više nije sedište ove organizacije, koja i inače nije bila prijavljena u skladu sa zakonom.

Imajući u vidu broj i karakter netačnosti iznesenih u tekstu, a bez provere verodostojnosti podataka od strane autorke članka Jelene Tasić, list Danas omogućio je da se javno atakuje na moj profesionalni ugled i ugled instituta, putem narušavanja obaveze novinarske pažnje (član 9, Zakona o javnom informisanju). Sa žaljenjem konstatujem da sam u prisustvu dva savetnika zamolila novinarku Jelenu Tasić da proveri informacije koje ima nameru da objavi, ukazujući joj na moguće štetne posledice, a da ona ni Institutu, a ni meni lično, u tom cilju nije uputila bilo kakav zahtev za uvid u dokumentaciju. Takođe, i samim uređivanjem teksta, rasporedom sadržaja u kojem neistiniti navodi vizuelno dominiraju nad mojim odgovorima na njih, a posebno stavljanjem mog imena u kontekst podnaslova „Ko je kriv“, kontekstualizovane su neistinite informacije u javnom napadu na moj profesionalni ugled.

*Autorka je viši naučni saradnik, v.d. direktora CIK