Suzana Polić je navela po tačkama sve tvrdnje iznete u Danasu u članku „Urušavanje koncepta ili uvođenje državne discipline“, publikovan 21. decembra 2015. za koje ona smatra da su netačne. Odgovaram na one tačke u kojima sam direktno prozvan, i za koje mislim da su relevantne.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
4. Tvrdnja koju ste preneli, da ne znam da pokrenem laser…
Listu Danas dostavljam odgovor Suzane Polić meni, u kojem me obaveštava da će brigu o laseru preuzeti eksperti iz drugih institucija. Ako bi ona znala da pokrene laser, a to traje par sekundi, zašto bi zvala druge samo zbog toga. Zar to nije urušavanje njenog i ugleda CIK-a?
5. Netačan je navod koji ste preneli da se nikada nisam bavila rešavanjem konzervatorskih problema…
Suzana Polić nije učestvovala ni u jednom projektu nekog ateljea ili centra u CIK-u, što je u opisu njenih radnih obaveza. Sve vreme na poslu radila je na sticanju bodova za svoje naučno zvanje, dakle za lične interese, ali koji nisu bili u vezi i sa interesima CIK-a, a država ju je za to plaća od kada radi u CIK-u.
6. Netačan je navod koji ste preneli da je Joakim Striber „…osnovao i vodio laboratoriju CIK“. Do sada se nisu stekli materijalno-finansijski i drugi neophodni uslovi da se donese akt o osnivanju laboratorije i uputi zahtev za akreditaciju…
U sistematizaciji nije predviđeno mesto rukovodioca laboratorije – svakako radi se o grubom propustu nekoga ko je pisao Statut CIK-a. Ipak, to Suzani Polić nije smetalo da mi pred sam kraj isteka mog ugovora u junu, naloži da napravim spisak sve opreme, sa njenim karakteristikama i mestima gde se ona nalazi, kao „šef“ laboratorije. Uslovi za formiranje laboratorije bili su ispunjeni sa doniranom opremom za laboratoriju od strane Italijanske ambasade. Ja sam vodio sve aktivnosti oko nabavke opreme i osmislio laboratoriju, sa takvim aparatima koji bi odmah mogli biti od koristi u konzervaciji, a istovremeno da bude komplementarna sa opremom drugih naučnih institucija koja se bave sličnom problematikom. Posledica toga bilo je umrežavanje CIK-a sa drugim naučnim institutima, čime su aktivnosti laboratorije postale daleko efikasnije, ali isto tako poboljšana je i efikasnost tih drugih laboratorija – takva umrežavanja, nažalost, u ovom trenutku uopšte ne postoje. Laboratorija je imala zapažene rezultate: snimanje infracrvenom kamerom ikona u Matici srpskoj iz Novog sada, a Suzana Polić je slala mlade doktorande kod mene u laboratoriju zbog svojih doktorskih studija da rade eksperimente (u „neosnovanoj“ laboratoriji?).
Da bi laboratorija radila nije neophodna akreditacija – dovoljno je raspitati se u Akreditacionom telu Srbije, što sam ja i uradio. U CIK, osim u opremu, ulagalo se i u obučavanje ljudi, ali neki od njih su dali ostavku ne mogavši više trpeti šikaniranja, uvrede i omalovažavanja koje je prema zaposlenima sprovodila, a i dalje sprovodi Suzana Polić. Meni lično, pred svima je rekla da nju uopšte ne interesuje moje mišljenje kao naučnika, budući da ja imam najmanje moguće naučno zvanje (naučni saradnik) i da se ona (viši naučni saradnik) konsultuje samo sa naučnim savetnicima.
CIK je 2013. učestvovao u naučnom bilateralnom projektu kao partner izuzetno prestižnog instituta ENEA iz Fraskatija (Italija). Sa srpske strane, rukovodilac projekta sam bio ja. Rezultati projekta su bili predstavljeni na radionici Scinence for Cultural Heritage, u Muzeju Istorije Jugoslavije (Beograd), u novembru 2013. Na radionici su učestvovali strani i domaći naučnici, kao i visoki gosti: ambasador Italije, Đuzepe Manco, zamenici Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mr Miladin Lukić i dr Radomir Žikić, zatim prof. dr Ivanka Popović, predsednik Asocijacije italijanskih i srpskih naučnika i istraživača (AIS3) i zamenik rektora beogradskog Univerziteta. Na radionici je predstavljena i oprema pojedinih instituta a predstavila se i laboratorija CIK-a. Sve se to može pročitati i videti na zvaničnom sajtu pomenute Asocijacije: http://www.ais3.ac.rs/publications/. Tom prilikom objavljen je i zbornik radova, čiji redaktori smo, Paolo Batineli, ataše za nauku pri italijanskoj ambasadi i ja. I pored svih ovih činjenica koje govore kako o uspešnom radu laboratorije i njenom implementiranju u naučni život u Srbiji, i o zapaženim rezultatima bilateralnog projekta, Suzana Polić je ocenila i javno u više navrata iznela mišljene da bilateralni projekat nije doneo nikakvih rezultata.
7. Netačna je tvrdnja Joakima Stribera koju ste preneli da se laserska oprema ne koristi…
Politika Suzane Polić i ne predviđa da se laboratorija ubuduće koristi. U prilog tome govori i činjenica da umesto dvoje naučnika, sada tamo radi samo jedna osoba i to sa malim procentom, pošto je ta osoba zaposlena u drugoj instituciji. Da bi bila iskorišćena, za laboratoriju su neophodne minimum dve osobe, kao što je to bilo ranije: ja sam radio kao fizičar sa iskustvom od 15 godina rada u primeni nauke u konzervaciji kulturnog nasleđa i moja koleginica hemičarka koja je završila hemiju za konzervaciju, u Italiji, i radila je u Institutu Royal du Patrimoine artistique, Brisel (Belgija). Oboje imamo dugogodišnje iskustvo u evropskim institutima i laboratorijama. Sada međutim, sa jednom osobom koja dolazi tek s vremena na vreme, jasno je da se oprema ne koristi. Inače laboratorija je smeštena u podrumu gde je ugrožavaju vlaga i niska temperatura.
U revidiranom programu rada za 2015. značajna sredstva su izdvojena za rad „Naučnog veća“ CIK-a, međutim, ingerenciju za Naučno veće ima isključivo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje za sada ne prepoznaje CIK kao svoju instituciju. Zanimljivo je da je to nenamensko i protivzakonito trošenje odobrio Upravni odbor CIK-a, kao i Aleksandra Fulgosi iz Ministarstva kulture i informisanja. Kako će opstati i funkcionisati tako podeljena vlada u kojoj jedno ministarstvo u potpunosti ignoriše drugo?
8. Netačna je tvrdnja Joakima Stribera, da je „….prekinut svaki vid dosadašnje saradnje sa kulturnim i naučnim ustanovama u zemlji i inostranstvu“
Svi projekti u toku, jesu oni od ranije, kada su na rukovodećim mestima CIK-a bila odgovorna i stručna lica. Videvši visok standard usluga CIK-a, profesionalni pristup i poštovanje rokova, muzeji, galerije i drugi, poslednjih godina su angažovali upravo stručnjake CIK-a za potrebe konzervacije predmeta kulturnog nasleđa njima poverenim.
9. Netačan je navod Joakima Stribera koji ste preneli, da za tridesetak saradnika CIK nije produžen ugovor…
Ako većina tih ateljea i dalje radi, a koji imaju potrebe za laboratorijom, zašto onda nije produžen ugovor osobama koji su radili u laboratoriji? Zašto su ukinute edukativne radionice centru za preventivnu konzervaciju iako su one bile jedan od zaštitnih znakova CIK-a i kroz koja su prošli mnogobrojni zaposleni u muzejima i galerijama? U istom periodu, Suzana Polić je napravila ugovor osobi sa srednjom stručnom spremom (?!) dala mu je na raspolaganje i sopstvenu kancelariju i na kraju, još i pomoćnika! Na osnovu kojih to projekata, kada za iskusne konzervatore i naučnike oni ne postoje?
Iako je ovde svaki komentar suvišan, citiraću jednog pisca koji za ovakve situacije ima komentar: Balkanska krčma
*Autor je naučni suradnik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
