Sinoć je u Zvezdara teatru 600. put izveden kabare Gorana Sultanovića, koji je idejni tvorac, ali i stub realizacije trinaestogodišnjeg umetničkog projekta. Ovaj put pod imenom „Ja pevam svoj bluz“, a te, „bombardovane“ 1999. nastao je kao kabare „Tri ratna druga“ u Modernoj garaži, potom je početkom 2000-ih preimenovan u „Putuj Evropo“, a zatim je izvođen i na sceni Ateljea 212 i u pozorišta Slavija.
Svaki od naziva kabarea preuzet je iz stihova Panonskog mornara, čije pesme i inače čine jednu od okosnica programa. Nema dva ista kabarea, jer se repertoar uvek razlikuje, ali je suština ista – da se, na primer, Balašević govori kao ozbiljan pesnik, da se peva Laza Kostić, pričaju delovi nekih drama i slično.
Sultanovića, iako na malim ekranima, velikim platnima i daskama koje život znače kontinuirano radi od kraja šezdesetih, najšira javnost prepoznaje najviše po glasu. Prijatne dubine, lepe boje, savršene dikcije, primerene intonacije. Otuda nije čudo da su neke od njegovih najlepših uloga one u kojima je narator, da u svom kabareu recituje, kazuje i peva i da su njegovim glasom obojene i mnoge reklame.
Sultanović je poznat po onom nekadašnjem beogradskom duhu, kakav postoji još samo u pričama, čiji je centar bila njegova Čubura, a jedan od gurua čuveni Prele. Iako je rođenjem Zemunac (gde je na svet došao 23. avgusta 1947), Sultanović je svom čuburskom lokalpatriotizmu ostao veran i u profesionalnom smislu. Odabrao je po završetku studija i nakon prvog angažmana u Narodnom pozorištu, Beogradsko dramsko pozorišta na Crvenom krstu, za svoju matičnu glumačku kuću, u kojoj je neko vreme bio i upravnik.
Ipak, njega je, kao i svakog pravog građanina zemlje u kojoj je rođen – Jugoslavije, krasio naizgled nespojivi kontrast lokalpatriotizma i osećaja pripadništva čitavom svetu. Stoga je jednom prilikom izjavio i ovo: „Veoma je teško meni u ovim godinama, shvatajući svu glupost Jugoslavije kao tvorevine u kojoj sam rođen, da mi neko dekretom kaže kako toga više nema. Da me za tri godine navikne da mi Srbija bude pod šljivom. Meni, ruku na srce, teritorije nikada nisu nedostajale, već samo neki ljudi i neka vina. Na Kalemegdanu ionako nisam bio šest godina, a Čuburu odavno držim za svoju republiku. Prema tome, šta ću ja u Škofjoj Loci, na primer?“
Za sebe tvrdi da je antiglobalista i antievropski tip. Ističe da je u srećnom braku, ima dve kćeri i psa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
