Gospode, okreni, gospode, obrni

Da li je moguće da neko ko je iz „legla“ Demokratske stranke, koja se proslavila sloganom „Pošteno“ na „vrhuncu“ svoje političke karijere, izabere opciju „bre“. To nije pitanje, više konstatacija na Bastaćev ciničan i banalan megafon-slogan. Možda bi ova varijanta mogla da prođe kod „dizelaša“, ali oni ipak imaju svoj stil.

Lista „Aleksandar Vučić – Zato što volimo Beograd“ zvuči ok, „slatko“, ali Beograđanima se sigurno više vrzma po glavi pitanje Zašto (ne) volimo Beograd? Marketinški stručnjaci bi se verovatno sablaznili ovom idejom iako je ona bliža istini od ponuđene afirmativne i lažne varijante SNS-a. Uz to, postoje razne vrste ljubavi – romantične, strastvene, kao i one iz interesa. S tim u vezi, da A. V. i SNS istinski vole Beograd ne bi ga rušili, raskopavali, gradili na „hlebu i vodi“, a onda sve to ludilo zakitili novogodišnjom kič rasvetom i jelkom skupljom od Rokfelerove pored koje im građani ostavljaju poruke da su gladni.

Koalicija Demokratske stranke na čelu sa Draganom Šutanovcem, koji se između ostalog „proslavio“ gradnjom na vračarskim pašnjacima, poručuje: „Da oslobodimo Beograd!“, s pretpostavkom da su ljudi na ovoj listi istinski oslobodioci grada, a ne gradskog budžeta.

Lista „Aleksandar Šapić – Gradonačelnik“ je jedan odličan slogan, čovek makar ne krije svoje ciljeve ali, suma sumarum, većina predizbornih poruka zvuči prozaično što nikako ne doprinosi inače konfuznom stanju na političkoj sceni. Ranije se „znao neki red“, kad glasaš protiv – znaš koga ćeš, a sad se sve zakomplikovalo. Biće, kažu, verovatno više od petnaest lista – pa ko u svemu tome da se snađe? Baš s ovim poslednjim brojem 15 je počeo svoju print kampanju u ovim novinama Dragan Đilas – „15 ideja za Beograd kakav zaslužujemo“ i onda, redom, ide jedna za drugom ideja kojom se rešavaju problemi grada. Sve spakovano nenametljivo, ali vidljivo u prostoru novinske strane. To nije sve, glavni Đilasov slogan je „Beograd odlučuje – Ljudi pobeđuju!“ Prvi deo je sigurno tačan – da „Beograd odlučuje“, ali, možda bi bilo bolje da ide obrnuto „Ljudi odlučuju – Beograd pobeđuje“.

Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd je zanimljiva već po tome što u svom imenu sadrži slogan. To nekad može biti komplikovano – nadovezati se sloganom na slogan. Jedna od njihovih poruka „Podrži da žuta patka uđe u gradsku skupštinu“ zvuči budalasto ako se ne zna kontekst i ako ove reči ne prati grafički vizual. U ovom slučaju on postoji – simpatičan je, s žutim patkicama koje poručuju „Naš grad“ sa pojasa za spasavanje. Međutim, za razliku od prethodnih političkih opcija koje sve vreme brutalno kalkulišu pa im lansirani slogani slabo pomažu u kampanji, „Inicijativa“ je bila marljiva tokom cele godine, imala akcije, reakcije, performanse, proteste, koji su pokrenuli Beograd. Gledajući samo jedan od njihovih skorašnjih kratkih filmova kojim dokumentuju borbu za javne prostore grada, u ovom slučaju, biciklističkih staza, briljirali su – da kojim slučajem sve to može da se vidi, recimo, na televiziji. Pošto su stensilima obeležili biciklističke staze, ispred Skupštine grada organizovali su skromnu sahranu. Poboli su beli krst na kojem stoji „120 km biciklističke staze 2017 – 2018.“ a zatim održali opelo na dato, a prekršeno obećanje Siniše Malog u vezi sa „pokojnom stazom“. Da se neko ne zbuni, dali su i objašnjenje performansa, a vrhunac sahrane je napravio aktivista Inicijative prerušen u popa kada je zavapio u duhu pravoslavnog pojanja: „Gospode, okreni, gospode, obrni, svaki točak naš.“