Gosti nisu baka iz Kolašina

Ovog leta u Srbiju su došle četiri prijateljice iz Francuske. Planirale su da provedu sedam dana u Srbiji i sedam dana u Crnoj Gori. Napravile su plan vrlo dinamične ture: Pariz – Budimpešta, potom Subotica, Novi Sad, Sremski Karlovci, Đerdap i Beograd. Odatle je trebalo da autobusom krenu za Podgoricu. I tu je nastao problem. Pošto su u svakom mestu bile po dva-tri dana, želele su da preko interneta nađu što više informacija i da rezervišu karte. U Crnoj Gori to odlično funkcioniše jer postoji sajt na engleskom i prodaja karata preko interneta: https://busticket4.me/EN. To, međutim, nije naš slučaj.

Zamislite da ste turista koji je u Lonely Planet-u pročitao preporuku za Srbiju. Nakon Srbije, želite da skoknete do mora i odlučite se za Crnu Goru. Planirate da koristite lokalni prevoz, pa odete na sajt Beogradske autobuske stanice. Na engleskom možete da nađete informacije o polascima, ali kad želite da vidite kako možete da kupite ili bar rezervišete kartu, tu muke počinju. Na sajtu su samo polasci autobusa dostupni na engleskom. Sve druge rubrike, uključujući i kontakt telefone, isključivo su na srpskom. Moja drugarica Francuskinja zna poljski, pa joj je to pomoglo da nađe telefon BAS Toursa i da ih iz Pariza pozove. Tek iz četvrtog pokušaja je dobila nekog: kad je na engleskom objasnila šta želi, osoba joj je spustila slušalicu – verovatno nije znala engleski! To je nije obeshrabrilo, već je nastavila da zove, ali zbog lošeg signala nije uspela da dobije informaciju. Morate zaista biti veoma motivisani i uporni i pritom imati mnogo vremena (i novca) da biste i dalje nastavili da se trudite. Koliko je vremena i energije potrebno da uradite nešto što na sajtu crnogorske autobuske stanice obavite očas?

Onda me je zamolila da ja pozovem BAS pošto sam u tom trenutku bila u Srbiji. I ja sam morala da okrenem tri različita broja dok nisam naišla na pravi. I koju sam informaciju dobila? Rezervacija i kupovina karata u tom periodu (tj. u jeku sezone) nisu moguće ni preko interneta ni preko telefona. Možete jedino da telefonom rezervišete i da istog dana odete na stanicu i kupite. Ako niste u Beogradu, to je vaš problem. Rešenje: službenica mi je predložila da ja, kao dobra drugarica, kupim karte za svoje četiri prijateljice i da „posle mi to vidimo između sebe“.

Nije ni na meni, ni na drugim Srbima, da radimo ovakve stvari. Nemaju svi stranci prijatelje u Srbiji koji će im pomagati u pronalaženju osnovnih informacija. Ako Turistička organizacija Srbije već ulaže u promotivne kampanje u inostranstvu, treba isto tako podizati svest u samoj zemlji o neophodnim reformama u sektorima najizloženijim turizmu, pre svega u saobraćaju.

Strancima je možda u početku simpatična naša spontanost, opuštenost i osećaj za improvizaciju. Međutim, taj „balkanski šarm“ treba koristiti u ograničenoj meri: loša infrastruktura i manjak informacija na internetu na stranim jezicima se ne mogu lako nadomestiti. Pritom treba imati u vidu da Srbija, ma šta mi o tome mislili, nije među atraktivnijim destinacijama za odmor, jer nema more i nema sjajnu reputaciju u zemljama zapadne Evrope. Nažalost, prosečan zapadni turista još misli da je reč o opasnoj zemlji obeleženoj ratovima koji se možda još nisu ni završili. Hrvatska i Crna Gora deluju mnogo privlačnije jer imaju more, manje su (tj. lakše se obilaze) i nekako se ne vezuju tako snažno za burnu, balkansku prošlost.

Prema tome, ako želimo da privučemo strane turiste i ako želimo da obiđu više od Beograda, moramo da budemo besprekorni i da je Srbija organizovana zemlja sa ozbiljnom infrastrukturom, interesantnom kulturnom ponudom, fantastičnom prirodom i gostoljubivim ljudima. Stoga prvi kontakt, preko interneta, mora da bude savršen. Moderni sajtovi kvalitetno prevedeni na strane jezike su preduslov.

Opštu „digitalizaciju Srbije“ treba da prate mere „na terenu“: Na prvom mestu unapređivanje saobraćaja i prilagođavanje kulturne ponude stranim turistima. Naime, u većini muzeja i na spomenicima, naročito u unutrašnjosti, nema dovoljno informacija na stranim jezicima. A da bi se uopšte stiglo do tih muzeja, potrebno je snaći se na putevima Srbije. I to u zemlji koja ima veliki potencijal za razvoj rečnog i železničkog saobraćaja. I treba učiti od komšija. I samo mi nemojte reći kako kod nas neke stvari, poput onlajn kupovine, ne mogu da zažive jer ljudi ne koriste dovoljno internet ili nemaju svi kreditne kartice. Ne verujem ni da baka iz sela kod Kolašina kupuje kartu za Danilovgrad kreditnom karticom preko interneta. Ali ta usluga ipak postoji i olakšava put svim strancima koji hoće da dođu u Crnu Goru.

Sve ovo ne treba da radimo samo da bismo privukli strane turiste. Ovo su najosnovnije mere koje će, pre svega, koristiti građanima Srbije i dugoročno će imati vrlo pozitivan uticaj na razvoj ekonomije.

Autorka je odgovorna za selekciju međunarodnih kandidata na Institutu političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris)