Gotivno je biti arheolog

Puno zemlje. Dosta kamena. Po koji komadić keramike. Koščica ptice. Neki nepoznat predmet (ritualni?). Skelet.

Eto, to su sastojci za rekonstrukciju prošlosti koje filtriramo kroz različite teorijske okvire. Njima lovimo misli prostrujale vekovima unazad.

Ali šta je zapravo arheologija i zbog čega je ona značajna?

Arheologija je nauka koja proučava prošlost na osnovu materijalnih ostataka – keramike, kostiju, materijala, predmeta, arhitekture (hehe). Kao takva, važna je pre svega za razumevanje identitetskog pitanja ‘Ko smo?’, za shvatanje evolucije i spoznaju kako funkcionišu različiti aspekti sveta u kome živimo. Za razliku od istorije, arheologija seže u prošlost pre pisanog slova i oslanja se na materijalne dokaze.

Između avantura Indijane Džonsa i Lare Kroft i avantura arheologa na terenu, može se povući par paralela – lice sprženo suncem, znojava majica i mnogo džepova (iz praktičnih razloga).

Sa druge strane, treba ukalkulisati pečate od gladnih komaraca, raznih buba koje prvi put vidite, crne nokte i prašnjavu kosu. Korov, blato, brda i doline nisu toliko važni.

Ipak, ako ponekad pomišljate ‘eh, da mogu da pobegnem od svega’, arheologija je rešenje za teleportovanje. Ne samo da je ogromna verovatnoća da nećete imati dometa, prodavnicu u blizini smeštaja, toplu vodu ili brzu hranu, već su pozamašne šanse da vam nestane struje, pa ste se našli u Survivor-u. No druženja u takvim uslovima su nezaboravna, u gotivnom smislu.

Ono što vas motiviše da zaboravite na rane nastale češanjem ujeda komaraca, ukočenost zbog neudobnosti kreveta ili čudnu hranu jeste ushićenje pronalaska stvari koje su netaknute čekale vekovima, kao u nekoj vremenskoj kapsuli, da ih baš vi otkrijete.

Njihov ‘re-život’ je tada u vašim rukama, i od vas zavisi kakav će on biti. Nije li to strava? Tada iz uloge ‘kopača-istraživača’ prelazite u ulogu interpretatora, analitičara, naučnog komunikatora ili neku četvrtu, po potrebi.

Arheolog je naučnik, pisac, umetnik, statističar, biolog ili hemičar. Sociolog pa i psiholog za prošlost. Svakodnevno je detektiv, kome bi i Šerlok Holms mestimično pozavideo.

Zamislite da, sledeći put kada posetite neku tvrđavu, možete da stvorite sliku u glavi kako se ona gradila, ko je tu živeo, kako se na njoj ratovalo. Da znate da prepoznate kada se manipuliše prošlošću da bi se ostvarili neki politički ciljevi. Da upoznate tehnike izrade predmeta koje su se izgubile. Ili da se fotografišete ispred lokaliteta pa u opis slike napišete zabavne činjenice koje malo ko zna. Pa i da pronađete zlato, zašto da ne.

Naposletku, pomislite kakav je osećaj pronaći nešto što bi možda ostalo zauvek izgubljeno da vi niste odlučili da budete arheolog.

“Otvorena vrata” na Filozofskom fakultetu su u toku, a tako će i ostati. Prijemni je već pred njima, pa ko se pronašao, da zna da je strava. Budite arheolog, ne neko kome je to ‘uvek bila želja’. Gotivno je.