Govor Dejana Atanackovića: Sve frontove u jedan, i Sajam, i Generalštab, i Hotel Jugoslaviju

I ovaj, domaći okupator, baš kao i onaj pre njega, sanja o nekoj eliti odabranih, sanja o tetošenju svojih odabranih poltrona nauštrb života građana Beograda.

Sanja kako da od građana napravi opljačkano roblje, zgurano u tesne i zagušljive ulice, a od svoje kriminalne kaste paralelni svet, da pod okriljem nasilja, laži i bezakonja, nesmetano širi bolesti koje se prenose prljavim novcem i prljavim rukama.

Beograd je pod vlašću dosad neviđene korupcije. Nikada, da se ne lažemo, nije ovo društvo na korupciju bilo imuno, ali nikad do sada korupcija nije sebi dizala spomenike, solitere, kule, nikada do sada korupcija nije bila tako ulickana i tako glupo ponosna na samu sebe. Ko su ti ljudi? Da li se i vi to pitate? Da li se sećate da smo se isto to pitali i onda pre trideset godina dok su razni Vučići, Dačići, Vulini izrastali iz krvavog mulja Miloševićeve Srbije?

Rušitelji gradova, preživeli i neosuđeni ratni huškači, ministri za ubijanje novinara i portparoli organizovanog kriminala… dozvolili smo im da nam još jednom otmu živote, a oni su iskopali, iz mišjih rupa, sve što je neuko i frustrirano, sve što je amoralno i pohlepno, sve što je spremno da laže i da bude sluga laži. Doveli su na mesta gradonačelnika, odbornika, poslanika, predsednika skupština, direktora, upravnika, individue za koje se svakoga dana pitamo imaju li ogledala u svojim kućama, imaju li porodice koje smeju da pogledaju u oči.

Ovde smo da odbranimo Stari savski most. Ali ovde smo i da se suočimo sa korenom i suštinom problema koji nas je do ovog trenutka, do ove stvarnosti, doveo. A ta je stvarnost sada već toliko vidljiva, toliko opipljiva, i toliko smrdi, da kao građani nemamo nikakvog prava da pred njom ostajemo pasivni.

Imamo potpuno nesporne dokaze, zdravorazumske dokaze, da ova vlast nema apsolutno nikakvu nameru da rušenjem Starog, niti gradnjom novog mosta, bilo šta u ovom gradu popravi, unapredi i učini normalnim. Upravo obrnuto.

Vlast se sprema da obogalji grad. Da na još jednom ključnom mestu učini grad još manje funkcionalnim i još manje gradom, sa isključivom namerom širenja monstruoznog Beograda na vodi koji proždire sve što se nađe na putu njihove pohlepe.

Crtaju nam mostove, kao da je ovo crtani film, a ne život i grad. Pa nemaju ni projekat za novi most, ne stižu ni da ga nacrtaju, jer brže od njihovih crtača mostova buja divlja gradnja njihovih solitera.

Brže rastu kriminalni kvadrati za „odabrane“ nego što njihova pamet stiže da smisli čak i neku novu jeftinu laž. Godinama građani Beograda iz svojih džepova izdržavaju fantomska javna preduzeća, dok nam propadaju škole, vrtići i bonice, dok nam se raspadaju autobusi, gore i otpadaju im točkovi, a jedna budaletina baca milione da ih farba u plavo. Godinama se vlast sprda nepostojećim linijama metroa, godinama nas lažu o tunelima, o kanalizaciji, izmišljaju muzeje u propalim zgradama, urušavaju i ruše simbole grada.

I kome još nije jasno da je ovo vlast koja i kad gradi proizvodi ruševine, da tu nema nikakvog plana, nikakve druge namere, sem da se grad pljačka, sem da se svete Beogradu pred kojim nikad neće biti ništa drugo sem lopovi i hulje.

Vrhovni kriminalac koga neki zovu predsednikom Republike i gradonačelnik ukradenog grada, nadmeću se u lupetanju o izmeštanju 430 metara čeličnog mosta.

Jedan kaže, spojiće Zemun i Lido, drugi kaže, ne znam ja, to je nadležnost Republike, a kao i svi lažovi, iz njih jasno govore njihove providne laži. Poručuju nam, zapravo, da su ponovo bacili oko na Ratno ostrvo, na oazu ptica, da nema te oaze beogradske gde drveće raste, gde život buja, gde vlada kakav-takav mir, a gde oni ne spremaju seču, progon i trovanje.

A već je iz same te priče o preseljenju Starog savskog mosta svakom jasno da oni pojma nemaju – ne kako će nešto da grade, već ni kako će da ruše.

A eno ih, spremaju se da ruše Hotel Jugoslaviju, spremaju se da svojom glupošću i nekompetentnošću zaviju Beograd u otrovni azbestni oblak, da potruju sve što diše kilometrima naokolo.

I zato, odavde, sa mosta, dužnost nam je da objedinjujemo frontove. Sve frontove u jedan, i Sajam, i Generalštab, i Hotel Jugoslaviju, sve borbe protiv iživljavanja režima nad gradom i građanima moraju da postanu jedna jedinstvena borba.

A prva i osnovna stvar: neophodno je momentalno zaustaviti širenje Beograda na vodi.

Ovaj most je brana, ovaj most je naša barikada od tog kancera. Mora da stane bujanje te matrice kriminala i prostakluka, te bolesti koja nam grad pretvara u kriminalnu betonsku selendru. To je za ovaj grad, svi to znamo, pitanje života ili smrti.

I zato odavde poručujem i obećavam, taknete li nam most, nećete više ni nos da promolite u taj vaš zabranjeni grad. Blokiraćemo vam sve ulaze i sva gradilišta Beograda na vodi pa vi posle objašnjavajte vašim drugarima iz Emirata zašto ne idu bageri. Dosta ste se vi svetili Beogradu, dosta ste nam od grada pravili neprohodni zagušljivi ćumez.

Borba za most je i politička borba, i zato pozivam sve stranke opozicije da se udruže u ovoj borbi, da stanu uz građane svim svojim kapacitetima, nepodeljeni, u ime jedine stvari za koju se svi kao odgovorni građani zalažemo: a to je zdrav razum.

Zdrav razum nalaže da ovaj most ostane tu gde je, da ostane u svojoj punoj funkciji, da izvedemo pred lice pravde sve one koji su dozvolili njegovo decenijsko propadanje, da ga obnovimo, da izgradimo još najmanje dva mosta koji su potrebni ovom gradu, i da nam Stari savski most zauvek ostane, kao i do sada, simbol borbe, simbol pobede građana.

Širite glas, ovde se od danas okuplja slobodni Beograd.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.