Govor mržnje i kako ga prepoznati

Govor mržnje usmeren je ka onom drugom i za cilj ima etiketiranje onog drugog. Ovo često koriste i političari, kako bi pridobili simpatije glasača, te pojednostavljuju stvari, govore sve ono što žele da čuju oni koji sebe vide kao mi i trude se da i sami pokažu kako su deo njihove grupe.

Opasnost ovakvog načina razmišljanje jeste zaboravljanje na sličnosti i univerzalnost ljudske prirode i svođenje grupacija i pojedinaca na jednu karakteristiku, recimo na nacionalno ili rasno.

Na ovaj način stvara se atmosfera nepoverenja, straha i zavisti. Smanjuje se spremnost na kompromis i toleranciju prema različitosti. Govor mržnje često dovodi do nasilja, jer neki pojedinci smatraju da treba preći sa reči na dela pa sebe doživljavaju kao one koji se bore za više ciljeve.

Nepotrebno je pominjati da je ideja o postojanju posebne grupacije i borbe za takozvane više ciljeve dovela do nacističke brutalnosti u Drugom svetskom ratu.

Najčešće posledice govora mržnje kod mladih su nisko samopouzdanje, anksioznost, depresivnost i emotivni stres. U današnje vreme govor mržnje se izuzetno brzo širi zahvaljujući društvenim mrežama.

Evo nekoliko smernica kako ga mladi mogu prepoznati: sagovornik generaliizuje stvari, tvrdi da određeni ljudi generalno neka prava ne treba da imaju ili ne umeju da ostvaruju; ističe se različitost između nas i njih; poruke su uvredljivog sadržaja kreirane da isprovociraju jaku emotivnu reakciju.

Zato je važno da ne reagujemo emotivno, da razumemo na koga ili protiv čega je mržnja usmerena, da pokušamo da nađemo alternativno objašnjenje za takve navode, da potražimo činjenice i kontra primere i da se prisetimo sopstvenih etičkih načela.

Bitno je naglasiti da ukoliko na govor mržnje odgovaramo istom merom, neminovno će doći do eskalacije nasilja. Ako želimo da se borimo protiv govora mržnje, potrebno ga je prijaviti i sankcionisati – društvene mreže brišu govor mržnje, huškanje i lažne vesti ako im se obratimo u vezi sa konkretnim problemom.

Širenje slobode govora i uvažavanja različitosti jedan je od osnovnih načina suzbijanja govora mržnje. Osim toga važno je raditi na prevenciji govora mržnje kroz usvajanje vrednosti tolerancije, empatije i razumevanja za druge najpre u porodici, ali i u školama i javnim medijima.

Ukoliko dete ili adolescent osećaju nelagodu i strah pri pomisli da iskažu svoje mišljenje koje se ne poklapa sa mišljenjem većine, treba da razgovaraju sa roditeljima, nastavnicima ili psihologom.

Autorka je psihološkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.