„Govoriš istinu, sram te bilo“

Ova tvoja bivša i moja sadašnja zemlja ima političkih analitičara za izvoz, pa ako vam tamo gde si zafali – javi. Slika 1: Iznenadio se umišljeni gospodar zemlje, vode i vazduha na ovom našem prostoru među ovim „našim prostorima“ u čijim je rasparčavanju i učestvovao.

Iznenadio se, kada se suprotno njegovim razumevanjem ljudi kao malih pokvarenih i sitnopotkupljivih bića sa kojima možeš šta ti se hoće, uz malo angažovanja u poslovima, a našim parama, pojavi neko ko na to ne pristaje i ponaša se kao slobodan čovek što je jeeel potpuno suprotno svemu što je gospodar za nas predvideo.

A taj neko je u ovom slučaju Marko Janketić, glumac koji je rekao šta misli o stanju u zemlji u kojoj živi.

Nema puno ljudi koji svoju slobodu i pravo na sopstveno mišljenje brane javno, ali jednostavne istine koje oni saopšte do te mere uplaše „neustrašivog“ da na takvog pojedinca odmah nasrnu razni izvršitelji njegovih naredbi (plaćenih našim novcem), a neki to čine i pre no dobiju uputstva, jer se lojalnost i sposobnost da pročitaš šta vođa od tebe očekuje očigledno isplati.

Ali čemu taj strah kod nekog ko kontroliše sve poluge moći, finansija i osim nekoliko nezavisnih sve ostale medije. Na to pitanje odgovor je za milion nekakvih jedinica (sendviča po Basari).

Moguće je da neizvesnost koliko ima tihih ljudi koji misle isto kao slobodni čovek podiže strah i bes kod „neustrašivog“ do te mere da svaki sledeći put u događajima sličnog tipa lestvica uterivanja straha se podigne.

E, što time sopstveni strah ne smanjuje no ga povećava, tajna je za našeg sveznajućeg gospodara.

Propustilo se tu štošta u obrazovanju kada je trebalo čitati, a nisam siguran da bi sad iščitavanje, recimo Šekspira, recimo pomoglo. Inače Marko je sin Miše Janketića, a njega se sećaš iz raznih šarmantnih događaja dok smo kao studenti raznosili mleko po Novom Beogradu.

No, evo sledeće slike 2, o čemu nego o laži: U isto vreme dok se „drvljem i kamenjem“ raspravljalo sa Markom Janketićem, vlasnik jednog opskurnog propagadnog tabloida vlasti (opet plaćenog našim novcem da bi po potrebi bacao upravo to drvlje i kamenje na mig gospodara) navodno je svojom voljom odbio da plati kaznu koju mu je sud a po privatnoj tužbi za uvredu razrezao i to predstavio kao odbranu slobode govora.

Zbog toga mu je umesto novčane kazne (za njega smešne jer se plaćaju opet našim novcem) odredio zatvor u trajanju od šest meseci.

Kao je onda „gospodar“ molio dotičnog da mu on plati kaznu, na šta se imam ovih dana pozvati ako mi dođe nekakva sudska presuda.

Ceo ovaj cirkus se završio posle dva dana jer je pare uprkos volji zatvorenika (kao, on ima svoju volju) uplatila njegova supruga.

Rečenice koje su u vreme predstave izgovarane od ovog kao novinara i vodećih funkcionera ove moje tuđine bi tamo gde se ti nalaziš, siguran sam, podstakle sudstvo da makar razmisli o nalogu za psihijatrijski pregled nekih od aktera ove lažirane loše predstave.

Zamisli, kao brani (kao je čovek i kao je novinar) svoje pravo da vređa ljude i o njima ispisuje laži kao univerzalno pravo novinara da vređa do mile volje onoga ko mu se ne sviđa iz političkih ili bilo kojih drugih razloga.

Ako ćemo po onoj poslovici „Ko laže taj i krade“, hajde onda da se i krađa ozakoni kao potpuno legalna stvar. Eto moj brate u tuđini, znaš da nisam vernik, ali ovaj tekst mogu da zaključim samo sa: „Bože mili.“

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.