Kako je zločin u Gradačcu ponovo ogolio „novinarstvo“ u Srbiji?

Ubijena žena preživljavala je duže vreme nasilje od strane čoveka koji je naposletku usmrtio, a povod za povlačenje obarača bilo je to što ga je ona prijavila nadležnim institucijama. Institucijama koje, po dobrom starom običaju koji se neguje u regionu kada su nasilje nad ženama i porodično nasilje u pitanju – nisu reagovale.

Da stvar bude gora, a teško je zamislivo da može gore, napadač je na Instagramu uživo prenosio snimak zločina, što je gledalo oko 15.000 ljudi. Tokom bekstva je napravio još nekoliko snimaka.

Snimci su sačuvani na njegovom profilu, deljeni i pregledani još nekoliko desetina hiljada puta. Tek nakon tri sata kompanija Meta ih je obrisala.

To je bilo sasvim dovoljno vremena da se mediji fokusiraju na ovaj zločin.

I, ako smo pomislili da su mediji u Srbiji nešto naučili iz sopstvenih grešaka nakon majskih tragedija, ali i iz senzacionalističkih izveštavanja o femicidima kojih je iz godine u godinu sve više, u petak je bilo jasno da su te nade uzaludne.

Čvrsto stojeći uz parolu „što više krvi, to više klikova“, počeli su da prenose svaki detalj tragedije.

Prepričali su snimke koje je učinilac krivičnog dela objavljivao – sve o mestu zločina i ubistvu žene, delu tela u koji je upucana, njene poslednje reči, o broju ispaljenih metaka i punjenju šaržera, njegove reči tokom bekstva.

Naravno, sve to uz licitaciju o broju žrtava.

Nakon što je izvršio samoubistvo, počelo je pisanje o njegovom, ali i životu žene koju je ubio – usledilo je uzimanje izjava od „poznanika“, objavljivanje fotografija na kojima se vide lica ubice i njegovih žrtvi i neizostavna romantizacija ubistva žene fotografijama na kojima su nasmejani sa detetom u naručju.

Objavljena je i vest da je još jedan povređeni izgubio život, što se ispostavilo kao lažna informacija.

Nakon svega, nedostaje odgovor na pitanje šta se takvim izveštavanjem postiže, osim raspirivanja mržnje i nasilja.

Naposletku, a zapravo najvažnije, umesto toga što mediji gaze sve etičke i profesionalne norme, trebalo bi da se drže standarda novinarske profesije i svojim izveštavanjem, umesto širenja mržnje, utiču na to da se ovakvi zločini spreče.

I tek tada će njihov rad zaista biti u interesu javnosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.