Građani se stide Vučića

Toliko veliku političku promenu svih svojih uverenja, ideologije i programa kakvu je izvršio Aleksandar Vučić ne pamti novija politička istorija Srbije. Izgleda da je sa ovim osnovnim političkim sistemom vrednosti Vučić promenio i veru i postao protestant. Očito je da se u tome krije tajna njegove opčinjenosti Zapadom i zapadnim pogledom na svet. U Aleksandru Vučiću Angela Merkel je dobila željenog protestantizovanog srpskog lidera koji će povesti svoj narod u promenu svesti prema uzorima i diktatima sa Zapada.

Nakon svog političkog i verskog konvertitstva Vučić u svojim svakodnevnim konferencijama za medije, govorima i autorskim tekstovima neumorno propoveda katihizis svoje nove protestantske vere i citira samo strane mislioce poput Maksa Vebera. Od juče je među autoritete sa Zapada sa kojima je fasciniran uvrstio i osnivača švedske privatne kompanije „Ikea“ Ingvara Kamprada, u mladosti pripadnika švedske nacističke partije?!? Ovo inače nije loše podsećanje sa koje strane Evrope je došao nacizam kao jedna od najvećih zločinačkih ideologija 20. veka. To svakako nije bila Srbija i jugoistočna Evropa, već Vučićev protestantski zapad Evrope.

Prosto je neverovatno da nikada u govorima predsednika Srbije ne možete čuti citate srpskih naučnika, svetitelja, vojskovođa, državnika ili književnika – kao da Srbi nisu imali nijednog ozbiljnog mislioca, a sva pamet ovoga sveta nastala je na Zapadu. Kao da Srbi nikada nisu imali uspešne ljude koji su krenuli iz malih mesta, a postali svetski poznati nego je potrebno da se koriste primeri iz Švedske? Kao da ne postoje Tesla, Pupin, Milanković, Nikolaj Velimirović, Crnjanski, Mišić…? Kao da Srbi nisu imali uspešne privrednike, porodične firme i zadužbinare pre komunizma? Kao da Srbi nemaju svoju veru i vrhunsku pravoslavnu etiku?

A u stvari ceo autorski tekst zbog one rečenice da vreme ne treba trošiti „na besmislene tvitove i komentarisanje komentara i tuđih odluka“. Jer to može samo predsednik i niko drugi, jer je opozicija i sloboda misli i govora nepotrebna u Srbiji.

Građani Srbije se sve više stide predsednika koji više voli tuđe nego svoje i koji nas na taj način neprestano vređa i ponižava. Posebno je uvredljivo kada o svom narodu stalno govori loše kao o neradničkom i lenjom, a o protestantskom Zapadu samo pozitivno i dobro. Razumemo da mora da brani novu veru u koju je prešao, ali što je mnogo mnogo je, i što je bljutavo i odvratno – bljutavo je i odvratno.

Kako je krenulo, sledeći predsednikov autorski tekst biće posvećen NATO paktu kao savremenoj Majci Terezi koja nas je bombardovala zato što nas voli i od koje se može mnogo naučiti o ljubavi i sreći. A što se tiče predsednikove velike misli da „izazov treba da postane najvažnija srpska reč u budućnosti“ – što, g. predsedniče, konačno ne prihvatite izazov jednog TV duela sa nekim iz opozicije kad ste tako spremni na izazove?

Autor je narodni poslanik i predsednik Srpskog pokreta Dveri